Izvor: Blic, 17.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Soliteri bez vode na 37 stepeni
Novosađani koji žive na višim spratovima juče su ponovo, na 37 stepeni Celzijusovih, ostali potpuno suvih slavina ili sa smanjenim pritiskom u cevima. Oni moraju da znaju da se ne radi o nestašici vode, nego o činjenici da im najverovatnije ne radi hidrofor, kažu u JKP „Stan". Pošto „Vodovod" garantuje dopremu vode do četvrtog sprata, u mnogim višespratnicama uređaji koji podižu pritisak decenijama nisu menjani, a dodatni problemi pojavili su se posle intenzivne izgradnje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kada su pritisak odvukle nove komšijske zgrade.
- U podrumima su postavljeni veliki rezervoari od 2.500 litara i uglavnom su ti kazani u veoma lošem stanju. U takvim situacijama voda uvek može da se izlije, a kako su u blizini i elektroinstalacije, zapuštena hidroforska postrojenja su i potencijalno opasna. Naše ekupe, koje imaju obavezu da obilaze zgrade, uvek apeluju na stanare da ugrade nove vrste hidrofora, frekventne regulatore pritiska, jer su sigurniji i imaju manje rezervoare - priča Jovica Kresović, šef hidroslužbe u „Stanu".
U „Stanu", koji održava oko 1.000 hidrofora, dnevno imaju bar 50 telefonskih poziva sugrađana koji se žale da im voda iz slavina sporo curi.
- Na Novom naselju, osamdesetih su građene zgrade sa garantnim rokom od sedam godina. U zgradama na Limanu IV, hidrofor nije ni bio potreban, ali posle intenzivne gradnje na Grbavici, pritisak je opao. Slično je u tri kule u Narodnog fronta 33 do 42, gde ljudi imaju problema sa pritiskom u cevima posle izgradnje nekoliko zgrada pored - priča Stevan Vojvodić, poslovođa u hidro i elektroslužbi u „Stanu".
Smanjenje pritiska i kraće nestašice, javljaju se kada potrošnja vode naglo skoči. Inače, potrošnja u Novom Sadu je iznad evropskog proseka i iznosi oko 280 litara po stanovniku za prošlu godinu. Pri višim temperaturama, kakve su vladale proteklih dana, ume da skoči za deset do 15 odsto i pređe 300 litara po stanovniku.
- Da bi u zgradama gde nema hidrofora svi imali zadovoljavajući pritisak, morali bismo da podignemo pritisak u mreži na šest bara, ali tada bi mreža bila prenapregnuta i to nije izvodljivo - kažu u „Vodovodu u i kanalizaciji".
Kako kažu u „Stanu", građevinski standard da se potiskivači pritiska postavljaju u svakoj zgradi koja ima više od četiri sprata investitori uglavnom poštuju, ali ukoliko se hidrofori ne održavaju barem jednom mesečno, može lako doći do kvara. Najčešće stradaju pumpe ili cure veliki kazani u podrumima, a često ispadaju i sklopke i osigurači.
Kako za ugradnju novog hidrofora treba izdvojiti oko 150.000 dinara, i pored toga što se ugradnja može platiti i na 12 rata, često se dešava da stanari ne mogu da se dogovore. Problema sa manjim pritiskom ima i u pojedinim zgradama na Staroj detelinari, a najveći problem je što stanari nemaju dovoljno novca za popravku. Ipak, kažu u „Stanu", interesovanje za ugradnju novih modela hidrofora raste, pa je u protekle dve godine ugrađeno oko 60 komada.
Bazeni na krovu kula
U tri kule na Bulevaru oslobođenja kod Železničke stanice, građene šeszdesetih, problem sa pritiskom je rešen na jedinstven način. Ispred zgrada su ukopani ogromni rezervoari, potom pumpe dopremaju vodu do krova gde se nalaze bazeni,
a voda se do stanova doprema prirodnim padom. Mada se ovaj sistem do sada pokazao efikasnim, investitori se danas ne opredeljuju da na taj način reše problem vodosnabdevanja.
Pili mlaku i ustajalu vodu
- Kada su majstori došli da ugrade novi hidrofor, kazan je bio pun mulja, a mi smo godinama pili mlaku vodu jer voda u tom kazanu stoji. Uspela sam da ubedim komšije da ugradimo novi frekventni regulator jer on direktno potiskuje vodu, a motor se manje čuje - priča Katarina Aštalkovski, predsednica skupštine stanara u desetospratnici u Dimitrija Avramovića 4. S druge strane, komšijama na nižim spratovima često smeta buka od motora hidrofora.
