Izvor: Blic, 18.Maj.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sokolovima motel novi dom
U zapušteni čokanski motel kraj Tise pored senćanskog mosta, već dve godine umesto putnika namernika i turista borave sokolovi. Površina od oko šest hektara neplodnog poljoprivrednog zemljišta koja je okruživala zgradu motela promenila je namenu i na njoj su izgrađeni pravi paviljoni, odnosno 120 soba volijera-letilica za krilate lepotane- sokole, na površini od oko 2.000 metara kvadratnih.
U sali renoviranog motela, gde se sada okupljaju članovi jedinog Udruženja sokolara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Srbiji „Nobilis ars" dominira slika Paje Jovanovića, na kojoj je prikazan lov sokolima.
- Sokolarstvo je sport i tradicija, a narodi se cene onoliko koliko se odnose prema tradiciji - dočekuje nas domaćin i prvi sokolar „Nobilis arsa" Tibor Buza, pedesetdvogodišnji zaljubljenik u ove u narodnoj poeziji najviše opevane ptice.
- Sokolarstvom se bavim već 25 godina. Ova predivna ptica grabljivica me je „naterala" da se vratim u zemlju i u ovu uzgajivačnicu sam uložio oko milion evra. Podrazumeva se da sam prethodno obavio sve pripreme i prikupio sve dozvole za njeno otvaranje. U tome su mi pomogla u nadležna republička ministarstva i lovačke organizacije. Stručnu i finansijsku podršku dobio sam od vodećih svetskih i evropskih sokolara kako bih ptice uvezao iz inostranstva, s urednom dokumentacijom i započeo proces proizvodnje ptića. Sokoli su uvezeni iz Rusije, SAD-a, Kanade, Norveške, Francuske i drugih zemalja - priča Buza.
Međutim, i pre registracije Udruženja, plasirane su priče u javnosti kako je ovo nezakonit posao koji donosi ogromnu dobit. Na osnovu takvih priča i prijave koju je podnela Aleksandra Tadić, predsednica Društva za zaštitu divljih ptica Jugoslavije, senćansko javno tužilaštvo naložilo je istragu zbog navodnog nezakonitog lova, proizvodnje i trgovine. Bilo je potrebno dve i po godine da bi se utvrdilo da od toga ništa nije tačno i Udruženje je dobilo rešenje da je tužilaštvo odustalo od daljeg krivičnog gonjenja.
- Odgovorno tvrdim da nijedna reč koju je izgovorila Aleksandra Tadić nije istinita. Senzacionalistički zvuči da jedan soko košta 50.000 evra i plasirana je da bi se formiralo negativno javno mnjenje. Stvarnost je sasvim drugačija. Da bi se soko podigao do zrelosti, potrebno je pet godina mukotrpnog rada, a soko na tržištu u proseku dostiže cenu od 1.000 evra. U našem uzgajalištu nema stepskog niti sivog sokola koji naseljavaju ove prostore, čime su tvrdnje da izvozimo domaće grabljivice potpuno netačne. U uzgajivačnici se legu takozvani hibridi dobijeni ukrštanjem dveju grabljivica u više generacija i koje se godinama proizvode samo u zatočeništvu, a koriste se za lov, lovni turizam i za potrebe sokolara - objašnjava Tibor Buza.
On kaže da je Srbija 2002. godine potpisala CITES, međunarodnu konvenciju o prometu svetski ugroženih životinjskih vrsta, i svi u nadležnim ministarstvima i lovačkim savezima dužni su da je poštuju. Aleksandra Tadić, međutim, podnela je prijavu i protiv Republike Srbije zbog navodne zloupotrebe CITES konvencije.
- Ovakvo stanje dovelo je do toga da mi iz naše uzgajivačnice nismo izvezli nijednog sokola u inostranstvo, što nam donosi ogromne gubitke - dodaje on.
Pozitivnu ocenu o radu Udrženja „Nobilis ars" i uzgajivačnice sokola, koje ima uspostavljenu poslovno-tehničku saradnju sa većim brojem zoo-vrtova i ustanova u zemlji i inostranstvu, dao je i Jožef Gergelj, predsednik Udruženja za proučavanje ptica Vojvodine i republički inspektor za zaštitu životne sredine, nakon inspekcijskog i stručnog nadzora, posle prve prijave Aleksandre Tadić.
Udruženja
Čovek je sokole koristio u lovu do pojave vatrenog oružja, a i nakon toga ovakva vrsta lova upražnjava se kao viteški sport. Najviše udruženja sokolara ima u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Holandiji, Austriji, Mađarskoj.
Propala investicija
Tibor Buza imao je uzgajivačnicu sokola u Dubaiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je ove ptice uzgajao sa vodećim političkim ličnostima i šeicima iz ove arapske zemlje. Na nagovor prijatelja, svu svoju ušteđevinu uložio je u adaptaciju motela i izgradnju volijera i vratio se u zemlju 2006. godine.
- Nisam mogao da pretpostavim da će me neko moći sprečiti u obavljanju ovog posla. Sada sam definitivno shvatio da od svih povratnika u zemlju jedino dobro prolaze penzioneri - razočaran je Buza.
