Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Dec.2014, 17:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Službeni glasnik" predstavio četiri nova prevoda
"Službeni glasnik" je za predpraznične dane stavio pred medije na literarnu trpezu četiri izuzetno interesante i za naše čitaoce potpuno nepoznate knjige.
To su prevodi sa francuskog, arapskog i ruskog jezika a u pitanju je zbirka eseja "Taj moćni vajar vreme" legendarne francuske književnice Margaret Jursenar, dve knjige koje je preveo sa arapskog najbolji znalac tog jezika Srpko Leštarić, "Zapožareni Damask" Zekerije Tamira i "Palestinske narodne priče - Zlatni skiptar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i druge priče" i "100 velikih Rusa" Konstantina Vladislavoviča Rižova.
O knjigama su govorili njihovi urednici Gordana Milosavljević Stojanović i Petar V. Arbutina, kao i prevodilac i priređivač Leštarić.
Za Milosavljevićevu je uređivanjem 10 eseja koje je Jursenarova sakupila u jednu od poslednjih knjiga, bilo veliko profesionalno uživanje jer je u njima, jedna od najvećih književnica 20 veka, "otkrila", pre svega svoju dušu i svet u kome je živela i stvarala.
"Filozofsko-kritički eseji otkrivaju nam zapanjujuću erudiciju i neverovatnu širinu interesovanja Margaret Jursenar, izrečenu s lakoćom vrhunskog romanopisca", istakla je Milosavljevićeva i posebno skrenula pažnju na raskošni jezik i stil koji dočaravaju kako su govorili i razmišljali njeni junaci pre više stotina godina.
Ovi tekstovi su, dodala je ona, "parabola života i stvaranja ispunjenih željom da se bivstvovanju podari trajna vrednost i značenje. Svoje enciklopedijsko znanje književnica je utkala u intimna promišljanja oživljavajući svetove Grčke i Rima, Indije i Španije, Japana i Holandije, srednjovekovne Engleske i renesansne Italije", rekla je Milosavljević.
Leštarić je podsetio da je srpska publika imala prilike da čita Tamirove knjige jer je je on jedan od najpoznatijih sirijskih pisaca koji od 1981. živi u Engleskoj pošto mu je pore toga bio zabranjen časopis i upozoren je da će biti uhapšen.
Kako je ispričao Leštarić "na Istoku i Zapadu, kritičari rado ističu da je Tamir najpre bio kovač. I zaista, čitaocu Tamirovih furioznih proza pisac se doima kao kakav razbesneli div, Tor ili Hefest, što udarcima svoga moćnog čekića razbija okamenjenu stvarnost da bi iz njenih komada iskovao novu, ljudskiju i bolju".
"Znatan deo Tamirovog opusa nosi obeležja moderne arabistike. Tamir priču vodi stilski i tehnički besprekorno, ali niko ne može pogoditi kojim će putem udariti već u narednom momentu", primetio je Leštarić i dodao da ovaj pisac poseduje oštru percepciju za nasilje vlasti.
Leštarić nije prpopustio da pohvali Tamirov neoarapski jezik, jezgrovit, prozračan i to ga čini jedinstvenim u arapskom svetu.
Zbirka narodnih palestinskih priča je prema Leštarićevoj oceni izuzetno važna knjiga za ceo arapski svet, a posebno za Palestince jer priče potiču iz raznih krajeva Palestine.
"Dvojica vrhunskih folklorista sakupili su ih radom na terenu i na papir ih preneli verno, onako kako su kazivane - ništa nije dodavano ni oduzimano. Pripovedačke seanse održavane su u svom prirodnom ambijentu, u kućnoj polutami seoskih i varoških zimskih večeri, uz igru senki i šarenu družinu okupljenu oko tople peći ili mangala", kazao je Leštarić.
Od dve stotine tako snimljenih priča, zapisivači su sačinili izbor od samo 45 najuspelijih i pošto su strogo poštovali dijalekt koji su koristili pripovedači nisu mogli da nađu izdavača u arapskom svetu već je izdanje ova zbirka imala u SAD na engleskom.
Međutim Leštarić se prilikom prevoda vratio originalu jer je uveren da to ovoj knjizi daje vrhunsku vrednost, kakvu u celom svetu ima samo nekoliko zbirki arapskih narodnih priča.
Značajno je da je promociji ove knjige prisustvovao ambasador Palestine u Srbiji Mohzamed Mabhan sa članovima ambasade. Njegova zemlja se odrekla honorara, ali je zatražila da dobije za uzvrat veći broj primeraka knjige i načinjena je lista biblioteka kojima će biti poklonjene.
Arbutina je preneo što je autoru pozamašne knjige "100 velikih Rusa" Rižovu bila ideja vodilja kada ju je pisao" - vrlo je jednostavna - duhovno jedinstvo svake nacije počiva na njenom istorijskom pamćenju, pa zato, da bi tog jedinstva bilo, prošlost mora da se prihvata cela, tako da se ništa iz nje ne briše, ništa ne odbacuje i da joj se ništa ne dodaje. Jer naša istorijska percepcija je glavni instrument za osmišljavanje sadašnjosti.
Za srpske čitaoce koji uglavnom znaju ruske pisce, političare, vladare ovo delo će biti veoma zanimljivo jer se autor postarao da uvrsti u knjigu one ličnosti koje su bili "prevratnici" u kulturološkom smislu i bez kojih se ne bi izgradila jedna od najvažnijih civilizacija sveta.
On je ako primer naveo ime najvećeg ruskog izdavača pre Revolucije Ivana Sitina kome Rusi mogu da zahvale da su najveći njihovi klasici postali dostupni najširim društvenim slojevima jer je odlučio da štampa jeftina izdanja u ogromnim tiražima koja su putujući torbari razneli po celom prostranstvu ove zemlje.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
