Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Jul.2018, 19:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sleng - potreba ili svakodnevnica?

Dok ponedeljak mnogi "hejtuju", petak nekako svi "gotive", jer stiže vikend, kada možemo da "izblejimo" sa "ekipom". Tako bi to bilo rečeno u žargonu, koji je godinama, možemo reći i decenijama deo svakodnevnice, a posebno mu doprinose društvene mreže, pa često ni roditelji ne razumeju neke izraze koje koriste njihove deca. Da li tim slengom kvarimo jezik ili nam je on samo potreban kad smo sa pomenutom "ekipom"?

"Hej gari, hoćemo malo do grada da izblejimo? A ne znam, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << gari, baš sam nešto smor i sve hejtujem".

Takvi dijalozi često se mogu čuti na ulicama Novog Sada, a žargonizme bilo domaćeg ili stranog porekla, mladi biraju u zavisnosti od situacije.

Socijalni psiholog Vladimir Mihić, ističe da sleng ne upotrebljavamo samo da bismo skratili rečenicu i uštedeli vreme, već je to način da izrazimo pripadnost određenoj grupi koja koristi taj sleng i koja nam je važna.

"Daje neki osećaj intimnosti i vezanosti za druge, pogotovo kod mladih ako je to neki generacijski sleng, čak i ako nije kod mladih već i kod srednje generacije, nego neke reči koje su se koristile kada smo mi bili mladi, šalje taj osećaj intimnosti, da se bolje razumemo, čak i ako se ne znamo, a koristimo iste reči i tako osećamo bliskost sa određenom osobom, koju ustvari ne znamo i nismo je upoznali ranije", kaže.

Sleng je postojao oduvek i sam po sebi nije loš, međutim problem nastaje kada je to jedini način na koji neko govori, smatraju stručnjaci.

"Sleng sam po sebi nastoji da bude drugačiji, da bude domišljat, zatvoren, da bude zabavan da nasmeje, da ismeje, ali treba znati kada šta koristiti. Standardni jezik kroz sleng nije ugrožen, ali treba znati kada se koristi jedan kada drugi idiom, a bojim se da to nekad nije baš svima najjasnije. To što smo spremni da ljudima koji su nam nepoznati, a bliski po uzrastu i možda čak i nisu da im se obraćamo sa brate, tebra, ili nekom drugom etiketom, to samo pokazuje, bojim se da je prisutan opšti nedostatk kulture, treba dizati sveopštu kulturu, načitanost ljudi, a jezik će se snaći", kažu stručnjaci.

Pavle Milošev, sportski novinar i publicista, godinama sakuplja tradicionalne vojvođanske izraze, i pisanjem knjiga ih čuva od zaborava. Iako poštuje sleng, ovom prilikom poručio je mladima.

"Neka se potrude ili bar neka saslušaju kada neko govori o starim izrazima , jako su važni. Sad je doba žetve, ja mogu sada da vam nabrojim deset reči koje su važne od vodira do krstine, međutim, imaju neki klasici naši kao što je Stevan Sremac i Pop Ćira i Pop Spira, koji ne može da se čita, a da ne znaš taj stari jezik, to uopšte nije stari jezik, to je samo pola veka otprilike prošlo", kaže on.

Čini se da nikad više nismo bili udaljeni jedni od drugih, a sa druge strane nikad nam nije bilo lakše da potpunom strancu kažem brate. Zato je važno da dobro razmislimo o rečima koje koristimo i njihvoom značenju. Dobro je biti moderan, ali je isto tako važno biti selektivan i čuvati tradiciju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...