Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Okt.2014, 12:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Škulić: Oprezno sa promenama Ustava

Ukoliko neko odluči da stavi glavu na panj, kao dobrovoljac ili plaćenik, teško da će ga uplašiti bilo koja kazna propisana za takav postupak, ocenio je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić u intervjuu FoNetu, u kojem govori i o tome da je neophodno vrlo oprezno proceniti da li je potrebno menjati Ustav.

Kad je reč o ljudima sa našeg područja koji ratuju u inostranstvu, to sigurno stvara državi veliki problem iz političkih razloga i nameće joj neke obaveze >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vezane za međunarodne odnose, smatra Škulić, ali napominje da država normama krivičnog prava ne može lako da reši taj problem.

Prema rečima Škulića, država može da definiše bilo koje krivično delo u krivičnom zakoniku, pa i takvo da naš građanin koji ratuje u inostranstvu time čini krivično delo, što predstavnici vlasti i najavljuju, ali to može biti "nezgodno" iz više razloga.

Prvo, sa stanovišta uobičajenih principa krivičnog zakonodavstva, pravilo je da je krivično delo, pre svega, ono koje se učini na našoj teritoriji, gde se i primenjuje naše krivično pravo, dok bi se ovo novo delo vezivalo za državljanstvo i tuđu teritoriju, objasnio je Škulić.

Zatim, teško je dokazati da je neko otišao u drugu zemlju da ratuje, dodaje Škulić i podseća da se u javnosti postavilo i pitanje šta će se desiti ako, "ne daj Bože", dođe do sukoba u regionu, pa se ukaže potreba da se pomogne sunarodnicima.

Trebalo bi biti vrlo oprezan u pravno tehničkoj inkriminaciji. Nema u svetu mnogo uzora te vrste, ocenio je Škulić i napomenuo da tamo gde su uvedena takva krivična dela, na žalost, nisu postigla neke pune efekte.

Povodom najava da će Zakonik o krivičnom postupku pretrpeti promene, što je ocenila i komisija Ministarstva pravde, Škulić predviđa da je sasvim sigurno da će, pre ili kasnije, taj zakonski akt morati vrlo radikalno, odnosno bitno, da se promeni.

Posledice dosadašnje primene Zakonika su već velike, iako se mnogo obećavalo na bazi marketinga, prilikom njegovog donošenja 2011.godine, u vreme ranijeg Ministarstva, koje je to izradilo i predložilo, ukazao je Škulić, jer se u praksi pokazao kao znatno neefikasniji i skuplji od ranijeg.

Prema njegovoj oceni, sadašnje Ministarstvo ima volju da se ovaj Zakonik promeni, ali se plašilo da bi neke radikalnije izmene ili potpuno nov zakonik mogli loše da deluju na već započete krivične postupke.

Stručna javnost je, više manje, jedinstvena da je reč o lošem zakonskom tekstu sa brojnim manama, počev od sumnjive kocepcije, do čitavog niza pravno tehničkih manjih ili većih grašaka ili omaški, smatra Škulić.

Tadašnji zakonodavac odustao je od načela istine, jer je čitavim nizom odredbi promovisana izrazita dokazna pasivnost suda, ilustrovao je Škulić, pa je izvođenje dokaza skoro isključivo povereno strankama, kao njihovom "dvoboju", što je duboko nepravično.

Prema Škulićevim rečima, taj postupak dovodi do toga da bi okrivljeni, koji može da bude polupismen i potpuni pravni laik, trebalo da bude potpuno ravnopravan "dokazni takmac" sa javnim tužiocem, koji je pravnik sa iskustvom iza kojeg stoji ceo aparat države.

Okrivljenom može pomagati branilac, ako ima novca da ga angažuje, ili mu ga je postavio sud u slučajevima obavezne odbrane, dodao je Škulić, ali to znači da se favorizuju bogati koji mogu da plate pravne timove i privatne detektivske agencije za prikupljanje dokaza.

Trebalo bi naći neki balans u ovim promenama da se da mogućnost na dokaznu inicijativu i strankama u meri u kojoj je to pravično, celishodno i potrebno, a da se, istovremeno, sačuva načelo istine u obliku koji je neophodan, tako da se sudu omogući da dokazno interveniše kada je potrebno, objasnio je Škulić.

On napominje da nije protiv tužilačke istrage, ali smatra da je u sadašnjem konceptu vrlo neefikasna i komplikovano definisana, dok se istraga pokreće po naredbi tužioca protiv koje žalba nije dozvoljena, što je jako loše i nije u skladu sa Ustavom.

Upitan o položaju tužioca u Ustavu, on je odgovorio da bi ga vremenom trebalo menjati, bilo promenom samog Ustava, što bi bilo možda pravo tehnički najbolje, bilo promenom zakona, i tužioca učiniti nezavisnijim, pre svega od izvršne vlasti, i dati mu viši stepen samostalnosti u delovanju.

Ne bi trebalo gajiti uluziju, nikada neće javni tužilac biti nezavistan u onom stepenu u kojem su sudije, ocenio je Škulić.

Sa tužilačkom istragom, upozorava Škulić, trebalo bi biti vrlo oprezan i uvesti jake kontrolne mehanizme kako bi sud, u nekom obliku, proveravao sve one radnje tužioca kojima se zadire u prava i slobode ljudi protiv kojih se ona vodi.

Na pitanje kako se u Evropskoj uniji gleda na ovaj Zakonik, Škulić je rekao da se Srbiji neće nametati tip krivičnog postupka, ali da je ona napustila evropski kontinentalni tip postupka, karakterističan za države takozvane stare Evrope, kao što su Nemačka, Austrija, Francuska i niz drugih.

Ovakav naš sistem, atipičan za tipičnu Evropu, koji je neka vrsta kvaziamerikanizacije postupka, u Evropi imaju samo države poput Gruzije, Moldavije, odnedavno i Hrvatske, mada ne u meri kao Srbija. I Makedonija je na sličnom putu, ali čak ni Bosna nije otišla tako daleko, smatra Škulić.

Na pitanje da li bi trebalo menjati Ustav, Škulić je konstatovao da najviši pravni akt nije idealan u pogledu pravosuđa, ali da je on načelno vrlo oprezan kad je reč o promenama Ustava.

Države koje su ozbiljne, pravne države, države koje imaju tradiciju i teže da budu stabilne, jake pravne države, trebalo bi veoma retko i vrlo oprezno da menjaju Ustav i da posežu za donošenjem potpuno novih Ustava, za takozvanim ustavnim diskontinuitetima, naglasio je Škulić.

Iako nije sporno da Ustav ima nekih grešaka i čitav niz stvari se može dovesti u pitanje, trebalo bi, prema rečima Škulića, vrlo oprezno proceniti da li je sada vreme i da li ga i u kojoj meri menjati.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...