Izvor: Blic, 25.Dec.2009, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skoro sve firme otišle u stečaj
Sremska Mitrovica - Od 24 privatizovana mitrovačka preduzeća u poslednjih pet godina u 17 je proglašen stečaj, dok ista sudbina čeka još najmanje četiri firme. Sindikati upućuju ozbiljne optužbe na račun države čijom su nebrigom nekadašnji izvoznici iz Srema svesno izloženi propadanju i gurani u stečaj. Više od 4.000 radnika ostalo je bez posla u stečajnim postupcima.
- Zbog nepažnje države kome prodaje preduzeća, mitrovačka privreda, nekad jedan od vodećih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << industrijskih centara u Vojvodini, potpuno je oborena na kolena. Čak 17 stečaja proglašenih do sada nad našim preduzećima dovoljan je pokazatelj o kakvim se katastrofalnim učincima privatizacije ovde radi. Novi vlasnici su najčešće sami gurali preduzeća u stečaj ne bi li eskivirali plaćanje radničkih potraživanja, ali su se pre toga dobro ovajdili, očerupavši fabrike i radnike do gole kože i - nikom ništa - kaže Stevan Romakov, predsednik Opštinskog veća Samostalnog sindikata.
Među prvima, zbog nagomilanih dugova, u stečaj je otišla fabrika obuće „Dijana", jedan od vodećih izvoznika u pokrajini, čija obuća je plasirana u susednim zemljama, ali i na probirljivom tržištu Italije i zapadne Evrope. Po izlasku iz stečaja nikad nije ni privatizovana, na biro rada poslati su svi radnici, Poreska uprava sve mašine prodaje, a Fabrika kože Ruma, kao najveći poverilac, postaje vlasnik dve proizvodne hale, koje izdaje u zakup Kinezima.
U stečaj 2005. godine odlazi i Mitrovačka industrija ventila, privatizovana među prvima u Srbiji i prodata „Jucitu", generalnom zastupniku „Sitroena", po ceni od jednog dolara. Novi vlasnik MIV, kao najvećeg konkurenta, ubrzo gura u stečaj iz koga ga kupuje drugi vlasnik, pa potom preprodaje trećem koji već dve godine nije našao vremena da obiđe fabriku. Nijedan od njih, međutim, nije pokrenuo proizvodnju, niti zaposlio radnike, a hale od 7.200 kvadrata sa upravnom zgradom i 12 hektara zemlje zvrje avetinjski prazne.
- Najveća bruka za državu je pompezno potpisivanje kupoprodajnog ugovora o prodaji „Matroza" u stečaju švajcarskoj kompaniji „Industrikum", koji je pre dva meseca u Mitrovici parafirao ministar Mlađan Dinkić lično uz prisustvo brojnih visokih zvaničnika. „Matroz" je bezuspešno prodavan još od 2003. godine i to kroz tri tendera, da bi nakon proglašenja stečaja 2007. godine prodavan još četiri puta. „Industrikum" se obavezao da će 2,9 miliona evra isplatiti do 30. oktobra, da bi mu Agencija za privatizaciju iz niko ne zna kojih razloga produžavala rok dva puta - napominje Romakov.
„Matrozovih" 1.070 bivših radnika i njihove porodice koji žive na ivici egzistencije uzalud su preko sindikata slali dopise na sve strane tražeći isplatu zaostale tri plate i otpremnina. O malverzacijama bivšeg poslovodstva, prodavanju mašina i opreme po ceni sekundarnih sirovina, kao i namernom poništavanju tendera obavešteni su i Savet za borbu protiv korupcije i Specijalno tužilaštvo.
Nebrojene dopise upućene na adresu Ministarstva za rad, Ministarstva ekonomije, Agencije za privatizaciju, kao i kabineta predsednika Borisa Tadića, naglašava Romakov, ne vredi više ni spominjati. S obzirom na to da spadaju u drugi poverilački red, „matrozovci" su s pravom zabrinuti da li će uopšte i biti namireni, čak i u slučaju da „Industrikum" uplati novac.
- Zahvaljujući zalaganju sindikata prošle godine smo iz Fonda solidarnosti dobili 12 minimalaca i to je sve odmah otišlo na dugovanja. Kad su prestale i prinadležnosti sa biroa rada niko ni pare ne dobija. Supruga radi na kiosku „Future", nije dobila platu pet-šest meseci, povremeno kapne neki dinar koji kad ima posla zaradim, sin nam je uspešan student ekonomije u Beogradu, pitanje je dokle ćemo moći da ga školujemo - kaže Gojko Pavlović, bivši sekretar sindikata „Matroza".
- Nasledili smo tešku situaciju jer je Sremska Mitrovica 2000. godine kao razvijen industrijski centar dosta nespremno ušla u proces privatizacije. Međutim, opština tu nije imala prostora i ingerencije za ikakvo delovanje. Jedino rešenje bilo je u otvaranju novih industrijskih zona i privlačenju domaćih i stranih investitora što je i učinjeno. To je najuspešnija borba protiv visoke nezaposlenosti o čemu govore i zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, po kojima je cifra od 13.500 nezaposlenih koju smo zatekli 2004. godine kada je opcija DS-DSS preuzela vlast na lokalu, smanjena na 6.500 - rekao je Branislav Nedimović, gradonačelnik Sremske Mitrovice.
Iz „Matroza" 1.070 ljudi na ulici
Fabrika / stečaj / otpušteno
„Dijana" / 2005. / 240
MIV / 2005. / 370
DPP / „Mačva" / 2005. / 20
„Sirmodeks" / 2007. / 100
„Provamin" / 2007. / 23
„Matroz" / 2007. / 1.070
„Šećerana" / 2008. / 280
„Mitros" / 2009. / 700
Brodogradilište / 2009. / 350
„Proleter" / 2007. / 150
„Poljostroj" / 2006. / 250
„Prehrana" / 2008. / 50
„Tekstil" / 2008. / 50
„Velur" / 2007. / 40
„Hemija" / 2007. / 40
„Agrosrem" / 2006. / 60
„Remont" / 2007. / 50
Na redu „Agroseme" i „Pinki"
- Samo ove godine proglašeni su stečaji nad dva nekada uspešna preduzeća i van granica zemlje, '’Mitrosom’’ i Brodogradilištem. Treća prodaja šećerane putem slobodne pogodbe zakazana je za 18. januar pošto su dve prodaje iz stečaja propale. Stečaj očekuju i '’Agroseme’’ i '’Pinki’’, a neizvesna je sudbina i Veterinarske stanice i '’Srem-expresa’’. Žalosna je sudbina poljoprivrednog dobra '’Pinki’’ privatizovanog 2004. godine, koji u svom posedu ima 300 hektara voćnjaka, 50 hektara vinograda i 650 hektara oranica. Letos je korov bio veći od voća, od 100 radnika ostalo je jedva 20 koji su bez plate 10 meseci - kažu u gradskom sindikatu.
