Izvor: Blic, 06.Feb.2015, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Selo u kome razgovaraju na tri jezika
U Ostojićevu, na severu Banata, živi oko 200 građana koji se izjašnjavaju kao Poljaci, što je najmnogobrojnija zajednica ovog naroda u Srbiji.
Prema pisanim podacima, prvi Poljaci iz okoline Visle u Ostojićevo došli su početkom 19. veka kao skupljači šalitre.
- Dolazili su u proleće pešice, a pred zimu se vraćali. Put je bio naporan i dug, pa su neki ostajali i preko zime, skućili se i kasnije dovodili svoje bližnje, jer je tamo vladala glad – objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dugogodišnji predsednik Crkvenog odbora Evangelističke crkve u selu Emil Samec (75).
Sačuvali arhaične reči
- Lingvisti iz Poljske, koji su boravili u Ostojićevu, utvrdili su da i dalje govorimo akcentom koji je skoro nestao u postojbini. Sačuvali smo i pojedine arhaične reči, pa je zanimljiv za dalja istraživanja - objašnjavaju meštani.
On kaže da su stanovnici tog dela Poljske evangelisti, a kako u blizini njihovog novog prebivališta nije bilo Poljaka, priključili su se slovačkoj Evangelističkoj crkvi, kojoj pripadaju i danas. To je, između ostalog, bio razlog što su ih predstavljali kao Slovake.
- Opstali smo uprkos tome što su skoro svi naši preci bili u srodstvu, zahvaljujući crkvi i mešovitim brakovima. Posle obnovljenih kontakata sa maticom u Poljskoj to je lakše, a već imamo sklopljenih brakova mladih iz sela i Visle - govori Emil Samec.
– Kontakti sa maticom su obnovljeni 1970. godine. Razmenjuju se posete, a s vremena na vreme dolaze nam i sveštenici iz Poljske. Ima puno mešovitih brakova između Mađara, Srba, Poljaka. Kod nas se govori srpski, mađarski i poljski - objašnjava Andrija Kenđur.
Domaćica Ema Samec dodaje da se u domaćinstvima čuvaju običaji i stari recepti. Jedno od najpoznatijih starih jela su žebročke.
- Legenda kaže da siromašna žena nije imala šta da kuva i išla je po selu da prosi. Od svih namirnica koje je dobila napravila je jedno jelo, a to je jako lepo ispalo i sačuvalo se do danas. Podloga mu je kukuruzno brašno koje se uprži, ima malo slanine, šunke, krompira... U Poljskoj se služe i danas kao specijalitet - objašnjava Ema.
Dunja Grbin, koja je na čelu nedavno osnovanog kulturno-umetničkog društva, iz mešovitog je braka kao i veliki broj njenih vršnjaka.
- Cilj nam je da okupimo mlade radi negovanja tradicija naših predaka. - Svi znamo korene, ali želimo da okupimo što više članova. Naši preci govorili su starim poljskim jezikom, koji planiramo da ponovo organizovano učimo.
