Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Mar.2017, 17:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sela ostaju bez mladih, starima sve teže

Sela iz godine u godinu ostaju bez mladih koji odlaze jer nemaju posla,  a ostaju stari koji se bave proizvodnjom hrane. To su uglavnom mali poljoprivrednici koji jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Krušedol je jedno od brojnih sela koje dele ovakvu sudbinu. Mladi, bolju budućnost traže u gradu, dok ovde ostaju samo oni koji moraju. Bave se uglavnom poljoprivredom i to su, kako se obično kaže, "mali poljoprivrednici" koji svaštare.

"Malo bikova, malo svinja, od mleka >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << neka platica. Međutim, sad je to sve teže i teže. Mi dobijamo 26 dinara za litru mleka, plus sedam dinara premija, ali to je sve katastrofa. Nema tu više nekog napretka, ovaj traktor je 34 a drugi 41, i sad da kažem uzeću drugi traktor, nije problem uzeti ni kredit, ali treba kredit da isplatiš. Krušedol je malo selo, ima malo voća, ratarstva, stočarstva , ali sve je to... Ubi nas bela kuga", kaže poljoprivrednik Jovan Garić iz Krušedola

Ovde trenutno živi oko 450 stanovnika. Kuće su jeftine, ali nema ko da ih kupi. Gasi se i poljoprivreda, a kada ni veterinari nemaju mnogo posla na selu, onda je sve jasno.

"Sve je teže, životinja ima sve manje. Stočni fond opada, ovde ima 250 goveda. Pre desetak godina je bilo možda i tri puta više. Takva je situacija u državi. Odlaze iz sela masovno. Jako je teško. Ovde nema posla. Što se tiče stočarstva male su zarade. Imaju malo zemlje. Beže u gradove. Ostaju ovde stariji ljudi. Sve teže i teže se živi", kaže veterinar iz Grgetega Miroslav Radovanović

Znaju meštani Krušedola da se od ratarstva sve teže živi, da stočarstvo ne zna ni za vikend ni za praznik, pa zaradu vide u voću. Zato je ovde sve više bresaka, kajsija i trešanja. Ni to nije veliko, ali se od nečega mora živeti. To kaže Borivoje Lisovac koga smo zatekli kako svojim traktorom, oldtajmerom, koji ga i dalje verno služi, priprema voćnjak za naredni period.

"Ne znam, bojim se ako se nešto ne promeni da mi nećemo moći opstati, uvozi se roba i onu koju imamo. Po tim cenama ni mi naše troškove ne možemo pokriti", kaže Lisovac.

Ne tako davno, na selu su opstajali i školovali decu sa mnogo manje zemlje. Obrađivalo se dva-tri hektara i čuvalo po nekoliko životinja. Šta to danas ne funkcioniše i pored tako bogatih prirodnih resursa i povoljnih klimatskih uslova za poljoprivrednu proizvodnju, ostaje pitanje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...