Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jan.2017, 21:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sećanje na Bogdana Šuputa
Povodom obeležavanja 75 godina od Novosadske racije i sećanja na žrtve tragičnih dešavanja tokom januara 1942. godine, u sklopu izložbe 45 godina Memorijala umetnika Spomen-zbirka Pavla Beljanskog izložiće Autoportret (1934) i Štrand zimi (1935), dela Bogdana Šuputa iz Dokumentarnog fonda. Dva umetnička dela poznatog umetnika ubijenog 23. januara u Novosadskoj raciji biće izložena od 21. januara, kada se obeležava njen početak, do zatvaranja izložbe 19. februara 2017. godine. Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << taj način biće obeležen i 27. januar, Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Slikar Bogdan Šuput (Sisak, 1914 – Novi Sad, 1942), od napuštanja gimnazije, u kojoj je bio nagrađen za izvanredan uspeh u crtanju, pohađa Umetničku školu u Beogradu, kod profesora Ljube Ivanovića (1932–38). Ubrzo stiče naklonost kritike, kao i brojne prijatelje, poput Ljubice Cuce Sokić i Peđe Milosavljevića, što je imalo poseban značaj za njegov umetnički razvoj. Povremeno boravi u Parizu, gde učestvuje u osnivanju Udruženja jugoslovenskih likovnih umetnika u Parizu. Objavljuje grafike sa socijalnom tematikom u almanahu Vojvođanski zbornik i u časopisu Naš život u Novom Sadu, a istovremeno objavljuje grafike i karikature u listovima Dan, Politika, Reggeli Újság i Ošišani jež.
Redovno nastupa na Prolećnim i Jesenjim salonima u Beogradu, grupnim izložbama, kao i samostalno u Novom Sadu 1938. godine, kada dobija i Politikinu nagradu za slikarstvo. Sa Jugoslovenskim umetnicima nastupa u Parizu i Hagu 1939, a sledeće godine izlaže u Beogradu i Zagrebu, kao član grupe „Desetorica". Krajem 1940. je na odsluženju vojnog roka u Sarajevu, a potom do kraja 1941. u zarobljeništvu. Tragičnom smrću u Novosadskoj raciji nasilno je okončan život ovog talentovanog umetnika, koji je u duhu intimističke poetike pariske škole slikao predele, gradske pejzaže, enterijere, portrete, a kroz grafiku se približio socijalnoj umetnosti.
Nabavka dela Bogdana Šuputa za Pavla Beljanskog je ostala neispunjena želja. To je i razlog zašto su dve slike ovog umetnika (Ćup i avan i Lobanje, obe iz 1939), u vlasništvu Galerije Matice srpske, sve do 1992. godine činila deo stalne postavke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. U okviru Likovne zbirke Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čuva se još 30 radova Bogdana Šuputa, među kojima su i skica za sliku Lobanje, Portret slikara Ljube Ivanovića (1934), kao i Kroki slikara Peđe Milosavljevića (1938), njegovog velikog prijatelja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
