Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Dec.2016, 10:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SO: Veče u znak sećanja na dr Čedomira Popova
Na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru danas u 18 časova biće priređeno veče u znak sećanja na akademika prof. dr Čedomira Popova.
U razgovoru će učestvovati prof. dr Saša Marković i doc. dr Mihael Antolović sa Pedagoškog fakulteta u Somboru.
Veče organizuju Pedagoški fakultet, Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" i Istorijski arhiv Sombor, navodi se u pozivu.
Akademik Čedomir Popov rođen je 15. marta 1936. u Melencima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Banatu u učiteljsko-službeničkoj porodici. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu i Kovačici, a gimnaziju u Zrenjaninu 1954. Bio je pripadnik prve generacije studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na grupi za istoriju, 1954–1958. Diplomirao je februara 1959, a naredne godine izabran je za asistenta Filozofskog fakulteta na predmetu Opšta istorija novog veka. Na ovom fakultetu proveo je ceo radni vek i prošao sva nastavnička zvanja. Oktobra 2000. otišao je u penziju. Bio je predsednik Saveta Fakulteta (1977–1979) i dekan (1979–1981). Vršio je i dužnost direktora Instituta za istoriju Vojvodine (1970–1974).
Posle usavršavanja u Strazburu (Francuska) 1959/60. počeo je intenzivan naučni rad u oblasti istorije međunarodnih odnosa. Doktorirao je juna 1970. tezom Stav Francuske prema Srbiji od Frankfurtskog mira 1871. do Berlinskog kongresa 1878. Baveći se kontinuirano naučnoistraživačkim radom, do sada je samostalno ili u koautorstvu objavio 14 knjiga i oko 470 naučnih, stručnih i publicističkih radova. Priredio je i 8 knjiga izvorne građe.
Za dopisnog člana Vojvođanske akademije nauka i umetnosti izabran je 1981, a zatim za redovnog člana 1987. Za člana SANU van radnog sastava izabran je 1988, a za redovnog člana SANU 1992.
Pored nastavničkog i naučnog rada, još od studentskih dana obavljao je poslove na stručnom, kulturnom i društvenom polju. Kao đak i student bavio se pozorišnim amaterizmom, bio predsednik Akademskog pozorišta i urednik Dramskog programa na Tribini mladih u Novom Sadu. Od 1962. do 1965. bio je predsednik Saveta za kulturu Grada Novog Sada.
U Matici srpskoj od 1970, predsednik Matice od 2008.
U Matici srpskoj je od 1970. uređivao Zbornik za istoriju, a od 1981. do 1991. bio je upravnik Rukopisnog odeljenja. Član je Upravnog odbora Matice srpske neprekidno od 1969. Bio je potpredsednik Matice srpske od 1991. do 1999. Na vanrednoj Skupštini Matice srpske održanoj 14. juna 2008. izabran je za predsednika, a 28. aprila 2012. za počasnog predsednika našeg najstarijeg književnog, naučnog i kulturnog društva.
Bio je i predsednik Samoupravne zajednice za naučni rad Vojvodine, a od 1985. do 1989. glavni i odgovorni urednik Jugoslovenskog istorijskog časopisa. Od 1994. do 2002. bio je predsednik novosadskog Ogranka i član Predsedništva i Izvršnog odbora SANU. Rukovodio je mnogim naučnim projektima, a oko dvadeset godina rukovodi kapitalnim projektom Matice srpske Srpski biografski rečnik i glavni je urednik do sada izašlih pet tomova. U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti vodio je radnu grupu za izradu Azbučnika Srpske enciklopedije. Učestvovao je u brojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Bio je mentor za izradu šest doktorskih disertacija.
Dela:
Objavio je knjige: Francuska i Srbija 1871–1878. (1974); Od Versaja do Danciga (1976. i 1995), Srbija na putu oslobođenja: borba za politički preobražaj i državnu nezavisnost: 1868–1878 (1980); Istorija srpskog naroda, V knjiga, prvi tom (1981); Istorija srpskog naroda, VI knjiga, prvi tom (1983); Vojvodina u narodnooslobodilačkom ratu i socijalističkoj revoluciji 1941–1945, redakcija i koautorstvo (1984); Građanska Evropa 1770–1870, I knjiga: Osnove evropske istorije XIX veka; II knjiga Politička istorija Evrope (1989); Evropske građanske revolucije od XVIII do XX veka. Pokušaj empirijskog uopštavanja (1992); Autonomija Vojvodine – srpsko pitanje, koautor J. Popov (1993. i 2000); Politički frontovi Drugog svetskog rata (1995); Evropska revolucija i srpski pokret 1848–1849, koautor S. Gavrilović, (1997); O istoriji i istoričarima (1999); Evropa i srpska revolucije 1804–1815, koautori V. Stojančević, M. Ekmečić, Sl. Gavrilović, S. Terzić, V. Momčilović, T. Bekić, Š. Pal i B. Kovaček, Prilog; Francuzi i srpska revolucija (2004); Velika Srbija. Stvarnost i mit (2007. i 2008); Istočno pitanje i srpska revolucija:1804–1918 (2008); Građanska Evropa 1770–1914, I–III (2010).
Priredio je sledeća izdanja: Dr Andrija Radenić, Iz istorije Srbije i Vojvodine 1834–1914, izbor i predgovor (1973); Polemika Jovana Ristića i srpskih konzervativaca 1877. godine, priredio i napisao uvod i komentare (1997); Svetozar Miletić, Sabrani spisi, Knj. I, II/1, II/2, II/3, III, priređivači Č. Popov i D. Mikavica; predgovor Č. Popov (1999–2001); Svetozar Miletić o srpskom pitanju, izbor i predgovor (2001).
Čedomir Popov preminuo je 2012. godine u Novom Sadu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
