Izvor: Kurir, 05.Jun.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAMO OD NEBA ZAVISI!
Ratari i agronomi priželjkuju zahlađenje praćeno kišom, jer će, u suprotnom, doći do prisilnog zrenja i umanjenja prinosa
KIKINDA - Najvažniji poljoprivredni posao leta, žetvu pšenice, ove godine paori će, najverovatnije, zapamtiti po dobrim prinosima, a Srbija neće ostati gladna iako je jesenas zasejana rekordno mala površina - 462.000 hektara. Uslov za to jeste da s neba stignu zlata vredne kiše i da žarke dane, sa dnevnom temperaturom oko 30 stepeni i više, zameni >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << nešto svežije vreme.
- Bilo bi idealno da narednih dana dnevne temperature ne prelaze 25 podeljak Celzijusove skale, a da se tokom noći kreću oko 20 stepeni. U tom slučaju poljoprivrednici mogu da očekuju prosečan prinos od oko četiri tone po hektaru. Time bi prehrambena sigurnost građana Srbije, koja podrazumeva količinu od 1,8 miliona tona, bila osigurana. Obilaskom parcela širom vojvođanske žitnice uočili smo da je na nekima upekla zvezda „uštinula“ deo prinosa. Na tim njivama došlo je do žućena lista, odnosno prisilnog zrenja. Samo ukoliko zahladni i bude kiša, neće doći do znatnijeg ekonomskog gubitka - pojašnjava akademik Srbislav Denčić, upravnik Odeljenja za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Denčić kaže da pšenica natprosečno izgleda u okolini Sremske Mitrovice i Apatina. Hlebno žito je takođe u dobrom stanju i na poljima centralne Srbije.
- Većina poljoprivrednika držala se slova nauke, pa je setvu obavila u optimalnom roku i primenila sve neophodne agrotehničke mere, bez kojih nema vrhunskih proizvodnih rezultata. Između 15. i 20. juna započeće žetva ječma, dok će prvi otkosi pšenice pasti krajem ovog, odnosno početkom narednog meseca. Ove godine neće biti uslova za izvoz žita na inostranu trpezu - kaže on.
Denčić smatra da će svako zrno od njive do silosa biti kvalitetno požnjeveno i transportovano jer je tokom prethodne dve godine mehanizacija u značajnoj meri obnovljena. Kad bi se radilo kako treba, Srbija bi mogla da obezbedi između 100.000 i 300.000 tona tržnog viška ekstrakvalitetne pšenice. Da bi se ostvarili zadovoljavajući prinosi, oranice treba dobro pripremiti za setvu. Njive treba posejati kvalitetnim semenom, a ne onim sa tavana. Bez striktne primene agrotehničkih mera, što, nažalost, nije čest slučaj na našim njivama, nema ni valjanih prinosa - izričit je Denčić.[ antrfile ]
GLAS DA ŽITO BUDE STRATEŠKA KULTURA
Denčić očekuje da se više nikada neće ponoviti situacija od prošle jeseni, kada je pšenicom zasejana rekordno mala površina otkako se u Srbiji vode podaci o tome.
- Bezrezervno dajem glas da država pšenicu proglasi za stratešku kulturu. Nema zemlje u kojoj pšenica nije roba broj jedan. Kada Francuska raspolaže s više od 10 miliona tona viška, država seljake stimuliše da je seju i naredne sezone. Očekujem da će naredna srpska vlada i resorni ministar promeniti politiku prema pšenici. Osim za ishranu, pšenica u svetskim razmerama sve više postaje važna industrijska biljna vrsta za proizvodnju bioetanola - ukazuje Denčić.
