Izvor: Magyar Szó, 17.Maj.2015, 22:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija dobila novog saveznika
Mihal Ramač: „Revizijom istorije Srbija je opet stala među države u kojima je državna vlast iznad zakona.“
- Da li se prilikom rehabilitacije Draže Mihajlovića radi o reviziji istorije ili ispravke istorijske nepravde?
– Ovo je politička odluka, mnogo više politička nego presuda iz 1946. Sudiju Trešnjeva možda niko nije pištoljem ili nekom drugom pretnjom primorao da donese takvu presudu. Naterala ga je atmosfera koja je stvarana godinama. Prepravljanjem istorije >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << Srbija se još jednom svrstala uz one zemlje gde je vlast iznad zakona.
Draža je izdao i svog vrhovnog komandanta, kralja Petra Drugog Karađorđevića, koji je od svih boraca koji su mu se zakleli na vernost zahtevao da se uključe u borbu protiv okupatora.
Rehabilitacija nema veze s nacionalnim pomirenjem. Poželjno je da žive u miru potomci i partizana i četnika. Poželjno je i da se rehabilituju nevine žrtve, kakvih je bilo na svim stranama. Jučerašnja odluka je nešto drugo.
- Kakve će posledice ova odluka imati u srpskom društvu i na međunarodnoj sceni?
– Rehabilitacija je očekivana od trenutka kad su Boris Tadić i Vojislav Koštunica izjednačili četnike i partizane. Masovnih protesta neće biti. Ne očekujem ni masovne izlive radosti, jer niko nije iznenađen. Najveću posledicu vidim u tome da je ozakonjen stav da je izdaja zemlje i saradnja s okupatorom dozvoljena i poželjna. Šta će državi vojska ako ona ne treba da je brani od napadača?
Pretpostavljam da će stranci hladno odmahnuti rukom i reći da se ne mešaju u odluke srpskih sudova. Deo stranih medija reagovaće oštrije, tvrdeći da je to još jedan udarac antifašizmu u Srbiji i dalje skretanje udesno.
Neki zapadni političari će našima, verovatno diskretno, reći da je odbacivanje antifašizma u suprotnosti sa zvaničnim evropskim težnjama Beograda.
- Da li u 21. veku ima smisla polemisati o partizanima i četnicima, o tome ko je ko bio?
Nije li to trebalo da bude već odavno jasno?
– Naučna polemika uvek ima smisla, pogotovo ako se otkriju nove činjenice, koje bacaju drugačije svetlo na neke ličnosti i događaje. Partizani nisu bili anđeli, ali im nijedan sud ne može poreći da su se borili protiv okupatora, za slobodu cele Jugoslavije. Četnici su se borili samo protiv partizana.
U Francuskoj je posle oslobođenja, po zvaničnim podacima, streljano oko četrdeset hiljada onih koji su sarađivali s okupatorom. Bilo je i prekih sudova, koji su sudili po mnogo kraćem postupku nego što je suđen Draža. Porodice streljanih izdajnika tamo, koliko znam, nisu snosile posledice, izuzev što su ih ljudi prezirali. Nije im oduzimana imovina, pravo na rad, školovanje i slično. Slično je bilo u Italiji, gde su veliki deo obračuna s fašistima završili partizani, bez pravednog suđenja.
Nisam čitao da je bilo ko od kolaboranata proglašen nevinim.
- Da li ćemo morati ponovo da učimo istoriju? Da li će nam biti potrebni novi udžbenici istorije?
– Ako su moguće političke presude, moguća je i dalja politizacija školstva. Ne bi me čudilo da neko izmisli sedam neprijateljskih ofanziva na četničku slobodnu teritoriju, da se poginulim četnicima dodele odlikovanja, da se odbrani doktorska disertacija o tome kako su Dražini četnici rame uz rame s Crvenom armijom oslobodili Beograd, ratovali na Sremskom frontu, na Batini i Bolmanu.
Najviše me zanima da li je će na odluku reagovati Rusija, kojoj je beogradski sud dodelio još jednog saveznika – i to onog koji je celog rata bio na suprotnoj strani.
