Izvor: Magyar Szó, 12.Nov.2015, 14:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rušenje ili očuvanje?
Zaustavite rušenje grada! - zahtevao je u svom saopštenju za javnost izdatom tokom vikenda, gradski odbor Saveza Vojvođanskih Mađara, nakon što je započeto rušenje takozvanih Budai i Terlei-kuća u ulici Šandora Petefija. Gradonačelnik Jene Maglai kaže da je lokalna samouprava postupila u skladu sa zakonom, grad nema toliko para da svaku zaštićenu zgradu renovira o svom trošku. Geza Vaš upozorava da je danas već nestala srednja klasa koja bi bila u stanju da održava ovoliku >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << zgradu.
NESTAJE SUBOTICA KOJU POZNAJEMO
Gradski odbor SVM-a svakako želi da zaustavi rušenje istorijskog jezgra Subotice – izjavio je za „Mađar so“ predsednik gradskog odbora Tivadar Bunford. Prema njegovom mišljenju, trebalo bi pregledati kakve su dozvole za rušenje i gradnju izdate u ovom trenutku i dodaje da bi trebalo sprečiti njihovu realizaciju.
- Aktuelni plan je donet 2005. godine. Za deceniju se mnogo toga menjalo, kao građevinar mogu da izjavim da u 21. veku postoje takve tehnologije, da nema te kuće koja se ne može spasiti – kaže Bunford. Prema njegovom mišljenju bilo bi važno odrediti granice istorijskog jezgra Subotice.
- Ako se grade ovakvi stanovi oni se ne mogu pokazivati turistima. Sa druge strane, ovako će nestati i Subotica koju svi poznajemo i volimo. Ulica Šandora Petefija je tipična subotička građanska ulica. U petak uveče kada sam tuda prolazio krov je već bio skinut, prozori su bili izvađeni – dodaje naglašavajući da će se potpuno promeniti karakter ulice izgradnjom planirane zgrade, a sa time gradski odbor SVM-a ne može da se složi.
Gradski odbor je prihvatio zaključak od četiri tačke. U duhu ovog zaključka, poslanička grupa stranke je u skupštini opštine za sutrašnju sednicu predložila tačku dnevnog reda koja bi se bavila ovim pitanjem. Bunford kaže da su o ovom pitanju već razgovarali sa najvećim koalicionim partnerom sa kojim su se složili da treba očuvati sliku starog grada. Sa druge strane, za 21. novembar se organizuje okrugli sto gde bi svaka zainteresovana strana mogla izraziti svoje mišljenje u vezi očuvanja starog gradskog jezgra.
Na mestu kuća Terlei i Budai, između Gimnazije Svetozar Marković i zubarske poliklinike će prema planovima biti izgrađena zgrada sa pedeset stanova. Bunford je naglasio da je, doduše, sve zakonito ali se to nije moralo desiti.
- Činimo sve da ovo ostane kao memento i da se tako nešto ne desi ponovo – kaže predsednik gradskog SVM-a dodajući da mu je krivo što je pre nekoliko godina srušena Hajzler-kuća i zgrada na uglu ulice Petra Drapšina i što se na tom delu od tada nalaze samo ruševine.
LOKALNA SAMOUPRAVA ČUVA SLIKU GRADA
Gradonačelnik Jene Maglai je izjavio da je lokalna samouprava postupila u skladu sa zakonom kada je sekretarijat za građevinu izdao dozvolu za rušenje.
- Ova dozvola se može izdati samo ako je osoba koja želi da ruši u potpunosti dobila vlasnička prava nekretnine, odnosno nakon što je dobila odobrenje za rušenje od Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Tada zavod određuje pod kojim se uslovima mora izgraditi novi objekat.
Gradonačelnik kaže da je mnogo složenije pitanje da li se radi o rušenju grada ili ne, a to pitanje prvenstveno mora da odluči struka.
- Stručnjaci za zaštitu spomenika kulture su nadležni da odrede koja se zgrada može rušiti a koja ne. To je prvenstveno stručno pitanje. Politika se u to može merodavno umešati samo ako ume da osigura materijalne okvire da se o ovim zgradama stara lokalna samouprava. Ne postoji lokalna samouprava, ne postoji država gde se u zaštićenim jezgrima može očuvati, obnoviti svaki objekat – objašnjava Jene Maglai prema čijem mišljenju bi bilo iluzorno razmišljati na način da je sve zaštićeno i da se ništa ne može dotaći.
Gradonačelnik kaže da su objekti o kojima je reč bili u veoma oronulom stanju i nije bilo moguće spasiti ih, tako da je važno da nova zgrada ne odudara od slike grada. Investitor je dobio tačne uslove koje je obavezan da ispoštuje. U tom smislu mora da vrati prvobitnu fasadu, a visina zgrade ne može da bude viša od zgrade gimnazije i poliklinike.
- Biće obnovljeni i vraćeni prozori i ukrasni elementi fasade. Za to smo dobili usmeno obećanje, ako izvođač radova to ne predvidi u planu izgradnje, neće dobiti dozvolu za izgradnju – naglašava gradonačelnik.
U vezi drugih zgrada centra grada Maglai je izjavio da je bilo molbi za izgradnju objekata koji se ne bi uklapali u sliku grada, ali su ti zahtevi odbijeni. Na primer u ulici Petra Drapšina mesto Hajzler-kuće i zgrade na uglu ulice stoji prazno jer su izvođači radova želeli da grade petospratnice, što Zavod za zaštitu spomenika kulture nije odobrio.
- Sa druge strane mislim da ima i mnogo većih problema u gradu. Na primer, veliki je problem što se početkom dvehiljaditih godina izgradila zgrada pored gimnazije, takozvana Dafinina zgrada, na Korzou, ali se ni zgrade iza Otvorenog univerziteta ne uklapaju u sliku grada. Izgradnju ovih objekata nije dozvolilo sadašnje rukovodstvo grada. Kada je to bilo na dnevnom redu, nadležni su ćutali – kaže gradonačelnik.
U vezi promene plana za uređenje grada, koji je inicirao SVM, gradonačelnik kaže da bi o toj inicijativi trebalo da daju mišljenje stručnjaci, koji su nadležni da ocene koliko je efikasan trenutno važeći plan. Maglai kaže da ni ranije nije bilo problema sa sistemom za uređenje, nego je na zaštitnike spomenika kulture pritisak vršio građevinarski lobi ili politika. Ako se sve radi stručno, neće biti problema, tvrdi gradonačelnik.
NEPOTPUNO POZNAVANJE ISTORIJE
O istoriji dveju zgrada koje se ruše, pitali smo istoričara Gezu Vaša koji nam je rekao da u istorijskoj arhivi nema nikakvih podataka o ovim zgradama.
- Iz ugla istoričara, ozbiljan problem je što je Ištvan Ivanji istoriju Subotice napisao samo do 1867. godine. Od tada do danas nije napisana istorija grada. Samo iz pojedinih članaka i zapisa znamo ko je kada i gde živeo, ali ne umemo ljude i zgrade da smestimo u određeni period. Vreme dualizma je veoma puno nepoznanica, tako da je teško vrednovati bilo šta – objašnjava Vaš, koji je ukazao na još jedno važno pitanje u vezi starih zgrada.
- Svi misle da su ove stare građevine samo estetsko pitanje, ali se itekako radi i o ekonomiji. Ove se zgrade moraju održavati. Svojevremeno, jedna porodica Vojnić, je imala 25 hiljada jutara zemlje, oni su imali sredstava za održavanje ovakve kuće. Ali sviđalo se to nama ili ne, danas ne postoji srednja klasa koja bi bila u stanju da održava zgradu od 250 kvadratnih metara. Nestala je – naglašava istoričar.
U vezi zaštite gradskog jezgra, Geza Vaš je izjavio da u centru Subotice postoji 725 zaštićenih parcela, naime pravno samo parcela može da se zaštiti, ali ne i zgrada.
- Ceo centar je pod zaštitom, ali nisu svi objekti podjednako zaštićeni. Postoje zgrade koje se ne mogu ni dotaći, postoje one na koje se mogu izgraditi novi spratovi, postoje one gde se umesto prozora mogu ugraditi vrata, ima i onih gde je moguće ugraditi potkrovlje, a ima i onih koje se mogu rušiti – kaže istoričar.
