Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Dec.2014, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rukomet u Kaću porodična tradicija
Rukomet u Kaću odavno je sport broj jedan, a za njegovu popularnost zaslužan je, naravno, "Jugović". Osnovan 1956, pod ovim imenom od 1960. godine prošlog veka, do najvećeg uspeha klub je stigao u prvoj godini ovog, kada je osvojen Evropski kup izazivača.
Da pomenuti rezultat ne ostane i jedini tog ranga, potrudiće se naslednici Šterbika, Škrbića, Peruničića i drugih velikana, koji bi, ako je suditi po prvom delu superligaške sezone, dogodine mogli i u Evropu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />"Mislim da je Jugović to i zaslužio jer je ekipa talentovana i ima potencijala. Moj prethodnik je u prva tri kola vodio ekipu i imao dobre rezultate, a ja od kada sam preuzeo tim imamo 11 uzastopnih pobeda. Poslednji poraz bio je od Partizana u Beogradu. U svakom slučaju ostvarili smo lep rezultat", rekao je Nikola Marković, trener rukometaša Jugovića.
Ono što je oduvek bilo karakteristično za "Jugović" je mlad tim, sastavljen praktično isključivo od igrača koji su u Kaću i ponikli. Tako je i ove sezone, a da će verovatno to slučaj biti i u narednim, govore rezultati mlađih kategorija.
"Ovo je jedan od najboljih timova u Srbiji, po meni i najbolji. Imamo jednog A reprezentativca, par nekadašnjih i tri igrača u omladinskoj reprezentaciji. U svakoj selekciji Srbije ima po jedan ili dva igrača iz Kaća", naglasio je Marković.
"Radimo dobro, a uspeh na turniru u Adi, na kojem je naša selekcija igrača 97. godište pobedila čuveni Vesprem znak je da sa mlađim kategorijama radimo odlično", dodao je Dragan Vrgović, direktor kluba.
Rukomet u Kaću je tradicija, mesna, ali neretko i porodična, pa je u ovosezonskom sastavu Jugovića nekoliko momaka koji su plavo-beli dres nasledili od očeva. Nikola, sin Goran Kurteša, Aleksandar, sin Zorana Kurteša i Nikola, sin Dragana Vrgovića.
Kad je jedan sport, kako se kaže, u krvi, teško je otisnuti se u neke druge vode. Ipak, nisu se svi, žargonski, primili iz prve.
"Od malih nogu otac me je terao da idem na rukomet, meni se to svidelo u početku i posle sam se odlučio da nastavim da ga treniram", rekao je Nikola Kurteš.
"Ja sam imao slobodan izbor, ali sam na kraju sam tako odlučio", jasan je Nikola Vrgović, dok je Aleksandar Kurteš dodao da nije hteo da trenira rukomet, ali da je vremenom uvideo da je to porodična tradicija i da se iz tog razloga odlučio za rukomet.
Biti, osim životnog, i profesioni naslednik ima i dobre i loše strane. Pritisak da se bude bar podjednako dobar ili bolji, ovi momci različito doživljavaju.
"Oseća se mali pritisak, pošto trebam da se dokažem i da budem bolji od oca. To mi je motiv više da igram dobro", kazao je Nikola Kurteš.
"Ja nisam osetio neki pritisak, normalno sam trenirao i radio, više je moj otac osećao pritisak da postanem dobar igrač", sa osmehom je priznao Nikola Vrgović.
"Meni je i drago da imam neku vrstu pritiska, koja je meni u stvari podsticaj", dodao je Aleksandar Kurteš.
Vrativši se na priču o klubu moramo pomenuti i problem finansija, uprkos kojem Kaćani ne odustaju od ambicije da se plasiraju u plej-of, a kasnije umešaju i u borbu za titulu.
"Imamo puno troškova oko hale. Ona je naše vlasništvo, plaćamo sve dažbine, skoro 3.000.000 dinara godišnje. U ovoj besparici jako teško dolazimo do sredstava", priznao je Dragan Vrgović.
"Bili bi smo zadovoljni kada bi se plasirali na kraju među četiri ekipe, da uđemo u plej of, da bi na proleće igrali sa renomiranim ekipama naše lige. To bi bila dobra nadogradnja za tim, da igra mečeve sa kvalitetnim suparnicima", naglasio je trener Marković.
Kada problemi, nadamo se uskoro, prođu, ostaće sposobna uprava, kompetentan trener i zbir mladih, ambicioznih i, nadasve, kvalitetnih igrača. Svi elementi su na broju da rukometni klub "Jugović“ ispiše nove važne strane, kako kaćkog, tako i domaćeg sporta uopšte.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
