Izvor: Blic, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Recept iz Ulice aze Telečkog
Prvo mesto za koje se Aleksandar Dujin Duja vezao, kad se 1966. godine iz Bečeja doselio u Novi Sad, bilo je đačko igralište na Limanu. Pre svega zbog košarke koju je aktivno počeo da igra, a zatim je tamo popušio i prvu cigaretu i popio prvu flašu vina. Danas, jedan od najpoznatijih novosadskih džezera i profesor klavira, i dalje svakodnevno trenira na istom „đačkom" igralištu, doduše - rekreativno, samo što je košarkašku loptu zamenio teniskim reketom.
Tri „Egzita" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su za njim od kako ne puši, večeri sa suprugom provodi u „Gusanu" u pasažu Zmaj Jovine ulice ili u nekom od kafića u Laze Telečkog, dok za jesen najavljuje ponovo otvaranje svog kafea „Jazz", u modernijoj koncepciji od dosadašnje.
- „Jazz" smo držali punih osam godina. To je bilo mesto na kojem sam uspeo da spojim lepo i korisno. Leti ne radi jer nemamo baštu, a na jesen kreće s novom koncepcijom. „Gusan" je mesto gde trenutno najčešće izlazim jer se tu skuplja profil ljudi koji mi odgovara. Kada hoćemo da idemo dalje, pređemo u Laze Telečkog i onda zaređamo. Laze Telečkog je urbana priča Novog Sada, što ne mogu da kažem za Zmaj Jovinu i Dunavsku. Tamo su uvek neki orkestri svirali domaće hitove, a ja to organski ne podnosim i sav se naježim kad ih čujem. Od kako je Laze Telečkog postala „in", ređe odlazim i tamo jer ne može da se prođe od sveta. Svakako, ulica Laze Telečkog je recept koji treba da se širi i ubeđen sam da ceo centar može tako da izgleda. Sve te male uličice bi trebalo da se pretvore u Laze Telečkog - kaže Dujin.
Oni koji se sećaju, a Duja je jedan od njih, kažu da su se izlasci u Novom Sadu sedamdesetih znatno razlikovali od današnjih. Karakteristično za to vreme je bilo da se izlazilo svako veče, atmosfera je bila mnogo opuštenija i nije bila velika gužva u centru. U principu, i nije se izlazilo u kafić, nego ispred kafića. Jedan od prvih kafića koji je otvoren bio je „Sans", zatim „D & B", „Data", „Rupa", „Kamila" i „Atrijum". „Mašinac" je bio mesto za rokenrol, a Duja je svirao na Tribini mladih i „Sonji Marinković" gde su organizovane večeri džeza.
- Kafići su tada bili tri puta pet metara, sa tri stolice i šankom. Ali, ispred „D&B" je na ulici uvek bilo po 150- 200 ljudi. Prvi pravi kafe u Novom Sadu koji se i zvao „Kafe" nalazio se na mestu sadašnje „Gondole". Tamo sam prvi put izašao 1971. godine, kada sam završio VI razred, jer me mama pre toga nije puštala... Pice koje su tamo pravile više su ličile na tople sendviče ili malo deblje palačinke. To mesto smo zvali „Majmunsko ostrvo" jer su se tamo skupljali svi majmuni, među kojima sam bio i ja. Tamo je svako veče izlazilo oko 1.000-1.500 ljudi. Od 8 do 10 sati pravile su se ekipe odakle se polazilo u neki prazan stan na Limanu III, u disko na Đavu ili na neko treće mesto - priča Dujin.
Novosadska džez scena je uvek postojala, u manjem obimu nego u Beogradu, ali je uvek imala vernu publiku. Ranije su se „Dani džeza" održavali u „Studiju M" na kojima su uglavnom učestvovali muzičari istočne džez škole - Poljaci, Rusi, Česi, Mađari, ponekad i Nemci, ali na njima je uvek bila zastupljena isključivo mejnstrim struja džeza.
- Drago mi je da je i današnji „Džez festival" koji organizuje Kulturni centar zadržao tu šemu. I dalje se ovde ne tretira neka etno priča, niti moderna sajber varijanta džeza, nego je zadržan mejnstrim izbor programa. Pokazalo se da to iz godine u godinu dobija sve ozbiljniji stautus. Drago mi je što je u vreme „Džez festivala" Velika sala Srpskog narodnog pozorišta sa 1.500 mesta i danas puna - kaže Dujin.
Pored „Džez festivala", Dujin svake godine svira na „Egzitu", kao i u bendu koji je domaćin na VIP terasi Petrovaradinske tvrđave.
„Egzit" je urbana svetska priča
U Novom Sadu od „Egzita" se nikad ništa veće i nije dogodilo. „Egzit" je zaista uspeo da promeni izgled naše sredine, da je razmrda, da probudi te mlade ljude, da ih zainteresuje i uputi u nešto drugo. Naravno da svugde postoje i oni drogirani, ali to nije suština poruke „Egzita". „Egzit" nudi jednu urbanu svetsku priču, koja do tada nije postojala - ocenjuje Dujin.
