Izvor: Blic, 08.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ratari traže odštetu od države
NOVI SAD, SUBOTICA, VRBAS - Zabrana izvoza pšenice, kukuruza, soje i suncokreta na 90 dana koju je krajem prošle nedelje donela Uredbom Vlada Srbije kako bi obuzdala poskupljenje prehrambenih proizvoda je nesrećna mera, zato što je država ranije trebalo da odreaguje, ali jedino šta se u ovom trenutku moglo učiniti - kaže za „Blic" Miroslav Malešević, naučni saradnik u Institutu za ratarstvo u Novom Sadu.
Poljoprivrednici, međutim, traže da se suša proglasi elementarnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nepogodom kako bi dobili pravni osnov da traže obeštećenje u prinosu.
Prema rečima Maleševića, uredba je pomrsila račune izvoznicima koji su pšenicu izvozili van Srbije, i koji sada plaćaju skladištenje. U pitanju su, tvrdi on, trgovci, nakupci i prekupci, ali ne i mali poljoprivredni proizvođači koji su već prodali ono što su imali.
- Treba postaviti pitanje ko su izvoznici jer sitni proizvođači nemaju veze sa tim. Oni su pšenicu prodali za 10 dinara, a sada je njena cena skočila na 16 dinara. Zato mislim da bi država na vreme morala posegnuti za merom da izvoz ograniči - kaže Malešević. Stručnjaci su, kaže, još u aprilu upozoravali da će ovogodišnji prinosi biti znatno lošiji, nego ranijih godina i da bi trebalo kontrolisati izvoz tako što bi se uvela carina na izvoz pšenice. Svake treće godine se, kako navodi, ponavlja udar na rod pšenice, te se poseže administrativnim merama, a loše godine su bile 2003, 2000 i 1996.
- Ostatak roda je ostao po silosima i nepoznato je koliko je ostalo po silosima, gde se ona nalazi i u kakvom je stanju. Da se malo sačekalo i sortiralo po kvalitetu, mogli smo da zaradimo na izvozu, pa da se ta para vrati u poljoprivredu. Ali, pošto je lagerovanje nekontrolisano, ne vodi se računa o kvalitetu, postoji opasnost da će strani trgovci sve otkupiti po niskoj ceni - upozorava Malešević.
Dragan Nešić iz Udruženja poljoprivrednika „Agrar", međutim, tvrdi suprotno. On kaže da zabrana izvoza predstavlja ozbiljan udar na džep poljoprivrednih proizvođača s obzirom da mnogi imaju ugovore sa okolnim zemljama.
- Ima mnogo većih poljoprivrednih proizvođača koji imaju ugovore sa okolnim zemljama. Ukoliko Vlada mora da spreči izvoz zbog potreba stanovništva, onda bi morala da njih da obešteti. Kao drugo, obećano regresiranje 100 evra po hektaru dobiće samo 20 posto obradivih površina u Vojvodini jer je isplanirano da se u tu svrhu izdvoji svega 5 milijardi dinara. A, kao treće, ekstremna suša koaj nas je pogodila nije zapamćena u proteklih sto godina. Temperatura na nekim njivama dostizala je 55 stepeni C, tako da bi Vlada morala da proglasi elementarnu nepogodu čime bi stekli pravni osnov za obeštećenje poljoprivrednika - kaže Nešić.
Kako ističe, zbog suše prosečni prinosi soje, suncokreta i kukuruza biće smanjeni od 30 do 50 posto. Protekla godine je, kako je poznato, bila veoma nepovoljna za pšenicu o čemu svedoče prinosi od 3,5 tone po hektaru, za razliku od ranijih godina kada je bilo iznad 4 tone, a u Vojvodini iznad 5 tona po hektaru.
Prinosi znatno smanjeni
- Suša će i dalje trajati i značajno uticati na prinos kukuruza. Klip se definitivno suši, a tamo gde je malo pala kiša to više ništa ne znači. Tako da će proizvodnja kukuruza biti umanjena za 30 posto. Soja je potpuno izgubila list i tu će doći do pada prinosa od 30 do 40 posto. Što će tiče šećerne repe koja se najbolje držala, počela je i ona da gubi list jer nema vlage u zemljištu i neće se oporaviti. Pratićemo kakvi će biti prinosi - veli Malešević.
Nešić ocenjuje da će repa i suncokret, koji su najbolje podneli sušu, proći sa umanjenim prinosima od 10 do 20 posto.
- Suncokreta i soje neće biti dovoljno da podmire sve potrebe uljarske industrije i zato cene abnormalno skaču. Soja je sa 195 evra skočila na 250 evra po toni, a suncokret sa 175 evra na čak 275 evra po toni - kaže Nešić iz „Agrara".
Poskupljenje hleba već počelo
Hleb iz vrbaskog Trivit peka biće skuplji od subote, 11 avgusta, a nova cena vekne domaćeg hleba od 500 grama, od brašna tip 500, iznosiće 30 dinara, umesto dosadašnjih 25. I ostale vrste hleba srazmerno će poskupeti, pecivo za jedan ili dva dinara po komadu.
Najveći prehrambeni kombinat na severu Bačke, subotička „Fidelinka", do ponedeljka, 13. avgusta, neće menjati cenu hleba. Osnovni proizvod-bački beli hleb, kako predviđaju iz ovog kombinata trebao bi da poskupi za oko 25 procenata, što znači da će vekne od 600 grama stajati 32. dinara. Na jučerašnjem sastanku subotičke sekcije pekara pri Udruženju zanatlija sa predstavnicima „Fidelinke" dogovoreno je da i privatnici prihvate ovu cenu.
U Fabrici ulja i biljnih masti Vital za sada nije doneta odluka o poskupljenju proizvoda. Trenutno se razmatra stanje na tržištu i nove cene, ukoliko ih bude, znaće se krajem ove ili početkom naredne nedelje. U Vitalu je započeo otkup suncokreta i uljara planira da otkupi oko 60.000 tona suncokreta. Otkupna cena je 175 evra za tonu suncokreta i 195 evra za tonu soje. G.D. - B.V.
.jpg)
