Izvor: Magyar Szó, 23.Jul.2015, 15:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radnici se isplaćuju poslednji
U toku je procenjivanje preostale imovine industrije mesa 29. novembar.
Nedavno je uspešno prodata oprema i mašine za rad industrije mesa 29. novembar koja je pod stečajem. Kupac je platio oko 48 miliona dinara. Iako će kupac opremu verovatno prodati u staro gvožđe, pare koje će dobiti za to nisu za potcenjivanje, tako da će novi zajmodavci doći do svog novca. To ipak ne znači da i nekadašnji radnici industrije mesa mogu računati da će od firme dobiti pare koje im sleduju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << Ipak, i oni su korak bliže da stignu na red i da se i stečajni postupak završi.
Pad proizvodnje i njeni visoki fiksni troškovi su doveli do toga da je 29. novembar nagomilao sve veće dugove, koji su još pre deceniju i po rezultirali pokretanjem stečajnog postupka u preduzeću. To je bio prvi stečajni postupak. Mada je država nakon toga pomogla većom sumom u vidu kredita za ponovno pokretanje industrije mesa, 29. novembar nije umeo opet da ojača u meri da se i sam snađe na tržištu, pa je 2009. godine pokrenut i drugi stečajni postupak. U preduzeću je bilo jednog neuspešnog pokušaja privatizacije, koji se završio neslavno.
Milan Popović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Subotice je izjavio: kada je pokrenut prvi stečajni postupak, mnogo je radnika ostalo bez posla, ali je fabrika radila sa smanjenim kapacitetom, pa je nekoliko stotina ljudi ponovo bilo zaposleno – ali nisu bili u mogućnosti da ih isplate.Iz tog vremena datira više od hiljadu zahteva predatih protiv 29. novembra: zahtevi radnika su iznosili više od milion i po evra. Ovi ljudi do dana današnjeg čekaju da dobiju svoje neisplaćene plate.
- Zahteve su predali sindikati ili advokati. U međuvremenu su i ovi potonji slučajevi dospeli do nas, tako da smo u vreme, kada je firma i drugi put otišla pod stečaj, mi kao sindikat u ime svih nekadašnjih radnika predali zahteve za isplatu. Razlog drugog stečaja je bio što je proizvodnja bila malog kapaciteta, dok su troškovi proizvodnje bili veliki. Ovi su troškovi isti bez obzira da li se dnevno obrađuje sto ili hiljadu svinja. Nije bilo dovoljno novca za povećanje proizvodnje, da se ne govori o tome što je fabrika u međuvremenu izgubila svoje tržište, a ljudi bez plata nisu hteli da rade. Stečaj je u ovakvim uslovima bio neminovan.
Sa druge strane, ponuđen je veoma povoljan predlog u okviru socijalnog programa preostalim radnicima, kojih je bilo oko 220: ljudi su mogli da biraju između pet ponuđenih opcija, a jedna od njih je bila otpremnina – kaže predsednik, ukazujući na činjenicu da je u Srbiji jedan od najvećih problema sa stečajnim postupkom taj što traje veoma dugo, čak i 10-15 godina, a u međuvremenu se gomilaju troškovi celog postupka. A dok se stigne do završetka celog postupka, gubi se i ono malo što bi ostalo od firme kao vrednosti, da se ne govori o nekadašnjim zajmodavcima, nekadašnjim radnicima, malim akcionarima koji ne mogu računati na svoje pare. Prvo se dugovi plaćaju prema državi, bankama, institucijama, preduzećima, dok potraživanja radnika uvek ostaju na kraj, tako da se često dešava da oni ne dobiju ni dinara.
Time što je sada uspela prodaja opreme 29. novembra za 48 miliona dinara, može se smanjiti spoljni dug i biti korak bliže završetku stečajnog postupka. Od vlasništva firme je ostala još parcela od 18 hektara gde se nalazi fabrika, kao i objekti, odnosno silos u Malim Pijacama i oranica od 69 hektara.
Prema mišljenju Milana Popovića, bilo bi najbolje da se nekretnina u Malim Pijacama ponudi za prodaju nezavisno od gradske imovine, jer bi se tako povećale šanse da se nađe kupac za obe imovine.
- Ako se preostala imovina realno proceni, trebalo bi da iznos bude oko 3-3.5 miliona evra. Silos i zemljište oko njega može vredeti oko 800 hiljada evra. Već se vrše pripreme za ponovno procenjivanje imovine, što znači da će se za dva-tri meseca za prodaju ponuditi i preostala imovina fabrike. Ako uspe prodaja za cenu o kojoj ja govorim, onda bi se možda mogli isplatiti kreditori, a od preostale sume bi možda i radnicima ostalo nešto. Radnici koji imaju potraživanja iz 1998. godine se međutim moraju pripremiti da će oni biti poslednji na listi za isplatu, oni će poslednji dobiti ono što im sleduje – objašnjava predsednik sindikata.
