Izvor: Blic, 02.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rade na crno za 150 evra
SREMSKA MITROVICA - Propast velikih preduzeća, besparica i borba za golo preživljavanje naterali su mnoge od 13.000 nezaposlenih Mitrovčana da rade na crno za 150 i manje evra mesečno. Mada u inspekciji rada problem umanjuju pravdajući se nedostatkom inspektora na terenu, i sindikati i oni koji rade u uslužnoj delatnosti tvrde da je reč o masovnoj pojavi.
- Hemijski tehničar sam po struci bez dana radnog staža. Zdravstveno osiguranje imam preko biroa, a na penziju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne smem ni da mislim. Već dve godine radim u ovoj piljarnici neprijavljena za mesečnu platu od 12.000 dinara i bez slobodnih dana. Muž takođe radi na crno kod jednog mitrovačkog privatnika, živimo u iznajmljenom stanu sa dvoje male dece. Nema posla, skupoća je velika, treba jesti i decu oblačiti, pa ko te pita za uslove rada i visinu plate. Parola poslodavaca je '’uzmi ili ostavi!’’ Sad je da odem došlo bi deset žena na moje mesto da traže posao, takva je situacija. Pošto živimo u drugom kraju grada, svako jutro biciklom dolazim, jer na poslu moram biti u pola šest. Sledi iznošenje gajbi sa voćem i povrćem, unošenje robe u radnju kada stigne kamion i tako svaki dan, i po kiši i po snegu - priča Mitrovčanka koja je u strahu od gubitka posla želela da ostane anonimna.
Njenu priču potvrđuju i predstavnici sindikata tvrdeći da im se za pomoć svakodnevno obraćaju radnici koji rade na crno, ali kada ih upute u pravnu proceduru ubrzo i odustanu, te vrlo mali broj prijava stigne do inspekcije rada.
- Celokupna mitrovačka industrija je lošom privatizacijom potpuno uništena, a na hiljade radnika ostalo bez posla. S druge strane, iz srednjih škola svake godine izađe po 3.000 mladih ljudi, od kojih većina ne nastavlja dalje školovanje već traži posao. U teškoj situaciji su podjednako svi, a osobito osobe u srednjim godinama, takozvane žrtve tranzicije, između 45 i 55 godina, kojima je penzija još daleko, a niko neće da ih zaposli. Rad na crno je nužno zlo, koje sama država zbog socijalnog mira toleriše. Akcija na državnom nivou traje još od 2003. godine, ali da je sve to demagogija svedoči i broj inspektora. Za teritoriju mitrovačke i šidske opštine zadužen je samo jedan inspektor! A skoro da nema kladionice, butika, kafića, piljarnice ili pekare koja nema neprijavljenog radnika ili na nekoliko radnika prijave samo jednog. Opština bi tu mogla dosta da pomogne, jer od 15. juna do 15. septembra izdaje u zakup Gradsku plažu vlasnicima kafića, pa bi barem mogla usloviti obavezu zapošljavanja radnika. U tih osam kafića malo ko je prijavljen - zaključuje regionalni poverenik Sindikata '’Nezavisnost’’ Dragan Marković.
U najvećem broju slučajeva, kako kaže, radnici ne poznaju svoja prava, a važno je znati da po Zakonu o radu ukoliko radnik nije potpisao ugovor o radu, a počeo je da radi, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, te ima sva prava koja iz tog proističu. Po njegovim rečima, radnik poslodavca može i anonimno prijaviti, a ako inspektor rada na licu mesta utvrdi nepostojanje ugovora, sledi rok od 15 dana da to učini, nakon čega se primenjuju kazne.
Bez ugovora 87 radnika
Za nesavesne poslodavce koji radnike zapošljavaju na crno predviđene su kazne od 400.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, odnosno 800.000 do milion dinara za preduzeća. U ciljanim kontrolama ili kampanjama pojedinih delatnosti, u Sremu je u 1.000 obrađenih objekata registrovano 87 ljudi koji su radili na crno, protiv čijih su poslodavaca podnete prekršajne prijave, saznaje „Blic" od načelnika inspekcije za rad i radne odnose za Sremski okrug Žarka Lera.
