Izvor: Magyar Szó, 12.Feb.2016, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Racionalizacija dotiče i pozorišta
U okviru racionalizacije u javnom sektoru, u svakom gradu se određuje maksimalan broj zaposlenih u kulturnim institucijama, pa tako i broj zaposlenih u pozorištima.
Subotičko Dečije pozorište i somborsko Narodno pozorište, na primer, moraju da otpuste po pet radnika, a pozorište Deže Kostolanji mora da smanji broj zaposlenih za čitavog jednog i po radnika.
Radi se o uspešnim pozorištima, poznatim kako u zemlji tako i u inostranstvu. Kada pozorište Kostolanji gostuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << u Budimpešti, ili bilo gde drugde u regiji, domaćini, a ni tamošnji gledaoci, ne bi poverovali da u ovoj ustanovi radi svega 16 zaposlenih, koji su u punom radnom odnosu, i jedan koji radi pola radnog vremena, i da se zahvaljujući njima rađaju pozorišna čuda skoro svake večeri.
Ako se mora racionalizovati to jedno i po radno mesto, teško je zamisliti kako će se organizovati sledeći Desire festival, jedan od najpoštovanijih pozorišnih festivala u širem regionu, pošto poslove organizacije zaposleni u Kostolanjiju i sada jedva postižu i pored svojih redovnih radnih obaveza.
SUBOTICA
Nakon što je skupština opštine grada Subotice usvojila predlog o racionalizaciji javnog sektora, u javnom sektoru će se smanjiti broj zaposlenih koje finansira lokalna samouprava. Ova uredba dotiče, između ostalih, i pozorišta.
Dečije pozorište u Subotici još nije dobilo zvaničnu odluku, ali se već zna koja će suma biti korišćena u njihovom slučaju: moraju smanjiti broj zaposlenih za pet, a racionalizaciju moraju da izvrše u roku od 60 dana od prijema zvaničnog dokumenta. Kao što smo saznali od Marte Aroksalaši, direktorice Dečjeg pozorišta, ova ustanova ima trenutno 37 stalno zaposlenih radnika, i to su većinom glumci.
- U prvom krugu smo anketirali zaposlene, da li neko želi da ode i dvoje su se javili; oni su uspeli da nađu neko rešenje za sebe. Za ostale tri osobe još ne znamo. Najvažnije je da smanjenje broja zaposlenih ne podriva proces rada, te da možemo da nastavimo i dalje da radimo na uobičajen način – kaže direktorica, koja nam je rekla i to da im plate do sada nisu smanjivane; to se desilo pre dve godine poslednji put, kada su primanja smanjena za deset posto. Plate glumaca se kreću izmeđi 50 i 60 hiljada dinara, a prosečna plata ostalih zaposlenih iznosi oko 30 hiljada dinara. Grad je ove godine smanjio sumu za produkcije Dečjeg pozorišta za milion dinara, kao što je to učinjeno i u slučaju pozorišta Deže Kostolanji i u slučaju Narodnog pozorišta.
U pozorištu Deže Kostolanji trenutno ima 16,5 zaposlenih, radnik sa pola radnog vremena je blagajnik, koji pola radnog vremena radi u pozorištu, a pola u Art bioskopu Šandor Lifka. Prema odluci lokalne samouprave, ovaj broj zaposlenih sada treba smanjiti za 1,5.
- O racionalizaciji nas niko nije konsultovao, putem interneta smo se informisali. Sada smo već dobili rešenje i na raspolaganju nam je 60 dana. Oduzeće nam 1,5 radno mesto. Ne znamo kako ćemo rešiti tu polovinu. Ma koliko zvučalo jednostavno, pola radnog mesta se ne može ukinuti, jer blagajnik pola radnog vremena radi kod nas, a pola u bioskopu, i u stalnom je radnom odnosu. Znači nekog drugog zaposlenog bismo morali sa punog radnog vremena vratiti na pola radnog vremena. Ali koga? I kako? Naši zaposleni rade mnogo više od punog radnog vremena, a i tako nas je malo te se ulaže veliki trud za kvalitetno obavljanje zadataka. Sa smanjenjem radnih mesta možemo doći u situaciju da ćemo za naše predstave morati angažovati dodatne ljude. Uslužnih radnih mesta imamo samo toliko koliko je neophodno za predstave, nemoguće je razmišljati o otpuštanju kancelarijskog osoblja, a ne možemo smanjiti ni broj glumaca. To je nemoguća situacija, ali ćemo pokušati naći neko rešenje kako niko ne bi dospeo na ulicu. Ja lično mislim da je pozorište Deže Kostolanji u velikoj meri doprinelo kulturnom životu, da grad bude grad, i da nakon ovakve odluke grad i članovi skupštine opštine ne bi trebali olako govoriti o važnosti kulture uopšte i vojvođanske mađarske kulture. Naročito ako svemu tome dodamo i da je za milion dinara smanjen budžet za produkcije, koji ni do sada nije bio baš veliki. Ali se, naravno, očekuje da funkcionišemo na isti način kao i do sada. I proteklih godina je konstantno smanjivan budžet, samo ne u ovoj meri i ne budžet za produkcije, već su manji računi bili umanjivani za po nekoliko stotina hiljada dinara. To znači da smo do sada mi iz svojih prihoda plaćali podosta toga, a što su izdaci pozorišta. I plate su nam smanjili pre nekoliko godina. Tehničari rade za dvadesetak hiljada dinara, često i po ceo dan. Sa ovakvim platama ne možemo zadržati ljude, koji, ako će, neće napustiti samo javni sektor, nego i državu. Plate se kreću između 20 i 54 hiljade dinara, najveća je direktorska, koja iznosi pomenutih 54 hiljade – kaže direktor pozorišta Deže Kostolanji, Andraš Urban, koji nam je ispričao da ni konkursi nisu rešenje za situaciju jer se sume dobijene na taj način mogu koristiti samo za dopunjenje budžeta. Naravno, i ove su pare dobrodošle, i često se baš zahvaljujući njima može izvući iz određenih problema, ali se ne može računati trajno na te sume, koje nisu tolike da bi bile sigurni prihod.
Direktorica Narodnog pozorišta za sada nije želela da da izjavu, pozivajući se na činjenicu da zvanični dopis još nisu dobili.
NARODNO POZORIŠTE SOMBOR
Skupština opštine Sombor je prošlog petka donela odluku o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru. Na osnovu odluke, Narodno pozorište će biti prinuđeno da otpusti petoro svojih radnika. Ova ustanova je pored 48 zaposlenih želela da uposli još deset, ali je odluka donešena te je maksimalan broj zaposlenih 43.
- Veliki su problemi u društvu koje na kulturu gleda kao na izdatak, a ne kao na investiciju – izjavio je direktor pozorišta, Mihajlo Nestorović, dodajući da ustaje i leže sa problemom racionalizacije i da nema nikakvu viziju o budućnosti ove ustanove.
- Naše pozorište je jedno od najuspešnijih i najboljih u Srbiji, naše produkcije pariraju produkcijama najboljih beogradskih pozorišta, a broj nagrada dobijenih na festivalima je duplo veći nego broj nagrada koje su osvojila pozorišta u Beogradu. Zbog svega toga, racionalizaciju smatram krajnje besmislenom, pošto zbog penzionisanja nam i ovako nedostaje desetoro mladih glumaca iz ansambla. Trudimo se da postanemo nacionalno pozorište, ali su donosioci odluka stvorili takvu situaciju da ćemo umesto napredovanja spasti na nivo niži od lokalnog pozorišta. Ove godine slavimo sedamdesetu godišnjicu osnivanja profesionalnog pozorišta i 134. godinu od formiranja samog pozorišta, a sada treba da otpuštamo neke ljude? Mogli bismo i ceo ansambl da ukinemo, ne znam šta će nama uopšte pozorište – pita se Nestorović.
Direktor je rekao da je u cilju predupređenja racionalizacije pozvao nadležne da im prikaže kako funkcioniše pozorište, ali su se oni samo začudili zašto u zgradi postoje veš-mašine.
- Pa ne da imamo veš-mašinu, već i ceo vešeraj, pa svaki dan se mora prati i peglati. Pozorište je kao fabrika, ako neko usfali iz procesa proizvodnje, ceo stroj se usporava ili staje. To sam želeo da pokažem svima onima koji kažu da su nam izdaci suviše veliki.
Na pitanje koga će otpustiti, direktor je odgovorio:
- Priznajem da još nemam nikakvu ideju. Veoma me dotiče ova stvar, tužan sam i besan, i nemam nameru da razmišljam o imenima onih koje bih otpustio, jer smatram da je ova racionalizacija vrlo štetna i nerazumna. I dalje ću da čekam da vidim kako će država reagovati, kako će reagovati ostala pozorišta, u kojima će prema mojim saznanjima takođe biti otpušteno više radnika. U našem ansamblu je nekada igralo dvadeset glumaca, sad ih je dvanaest, što je jako malo za osnovne produkcije. Možemo eventualno igrati neke lake komade i tako postati minijaturno, džepno pozorište. Ako je to krajnji cilj, onda problem postoji upravo tamo gde se donose odluke, a tako na kraju celo pozorište gubi svoj smisao – izjavio je direktor somborskog Narodnog pozorišta.
