Izvor: Kurir, 06.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RATARI GUBE „TRKU“ S NEBOM
Optimalni rok za setvu istekao krajem oktobra, a pšenica je posejana na polovini od planiranih 600.000 hektara
KIKINDA - Nebo se ove godine svojski potrudilo da paorima „zaprži čorbu“. Letnje žege koje su desetkovale rod kukuruza, zamenila je kišovita jesen, zbog koje setva pšenice značajno kasni. Optimalni agrotehnički rok za setvu istekao je krajem oktobra, a pšenica je posejana tek na polovini od planiranih 600.000 hektara. Ugledni stručnjak novosadskog Instituta >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << za ratarstvo i povrtarstvo prof. dr Miroslav Malešević tvrdi da nebo nije jedini krivac.
- Ceo septembar, pa i deo oktobra, bili su bez padavina. Ratari koji taj period nisu iskoristili da pripreme oranice i započnu setvu sada plaćaju ceh. S druge strane, seljaci koji nisu imali novac da sami finansiraju setvu morali su repromaterijal da nabave u naturalnoj razmeni. U tom slučaju, seme i đubrivo koštali su duplo više nego u slobodnoj prodaji. Za poraznu situaciju na terenu odgovornost treba tražiti i u nepostojanju jasno izgrađene strategije prema proizvodnji pšenice - ukazuje Malešević.
Prema zvaničnim podacima, do sada je u Srbiji pšenicom zasejano 300.000 hektara, od čega na vojvođanskim njivama oko 170.000 hektara. Ukoliko se vremenske prilike stabilizuju, Malešević preporučuje ratarima da do 15. novembra budu danonoćno u brazdi.
- Pošto nijedna agrotehnička mera ne može da nadoknadi ono što je izgubljeno propuštanjem da se setva obavi kada nauka nalaže, potrebno je da se oglasi država. Neko zemljoradnicima treba da stavi do znanja da je spreman da s njima podeli rizik i nadomesti očekivane gubitke u prinosu - smatra Malešević.
Setva, kad joj vreme nije, sa sobom nosi dodatna ulaganja, jer će zemljoradnici morati da povećaju količinu semena za deset odsto. Da li će paori izgubiti „trku“ s nebom, a država možda biti prinuđena da naredne godine uvozi pšenicu, zasad se niko ne usuđuje da predviđa.
