Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jul.2017, 21:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Puju: Imam odgovornost da upozoravam druge
Jedan od najcenjenijih evropskih reditelja današnjice, začetnik Novog rumunskog talasa Kristi Puju kaže da svaki umetnik ima odgovornost da bude svedok onoga što se dešava i da upozorava druge.
"Svi ljudi koji stvaraju umetnička dela - slike, pesme, filmove imaju odgovornost. Ja imam nekoliko odgovornosti, a jedna od njih je da upozoravam. Tokom putovanja kroz svoju sredinu i putovanja unutar svoje glave, otkrivate stvari i vaša odgovornost je da upozorite druge na ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << otkrijete", istakao je Puju u intervjuu Tanjugu.
Autor filmova "Smrt gospodina Lazareskua", "Aurora", "Sierranevada", dobitnik nagrade za najbolji film u programu "Izvestan pogled" u Kanu, smatra da je suština umetnosti u tome da svedoči, podučava.
"Mnogo je važnije ono što ne vidimo, nego ono što vidimo, ono što ne razumemo nego ono što razumemo ili mislimo da razumemo. Suština je u onome što nije vidljivo, što ne možemo dodirnuti. Ne znam kako to da objasnim, jer da bih rekao šta mislim da jeste moja uloga kao umetnika, moram da koristim reči na koje nisam spreman", rekao je Puju.
Umetnost je, prema njegovom mišljenju, više od svega što vidimo ili mislimo ili znamo, više od onoga što mislimo da razumemo.
"Ljudi koji znaju moje filmove i slušaju ovo što govorim, rekli bi da sam lud, jer su moji filmovi jednostavne priče, ali nije priča ta koja je važna u mojim filmovima već oni neopisivi momenti koji se jednostavno dese. Ukaže se prilika da snimite ono što je teško opisati, to nešto možete nazvati Bogom ili Velikim praskom, svako može da izabere", objasnio je reditelj.
Veruje da odgovornost umetnika leži u tome da bude svedok i naglašava da ima dužnost da upozorava druge, svoje sledbenike, komšije.
Predsednik žirija 24. Festivala evropskog filma Palić kaže da voli da pravi i gleda filmove, ali ne prati šta se dešava u evropskoj kinematografiji.
"Moj posledni film je bio koprodukcija Makedonije, Hrvatske, Francuske, Rumunije pa je možda moj poslednji film bio evropski ili možda pak franko-balkanski. Za mene postoji samo film i sve kulturne razlike su važne, ali nisu na prvom mestu na mojoj listi. To je samo film, on nema zemlju", smatra Puju.
Začetnik Novog rumnuskog talasa primećuje da se poslednjih 15 godina mnogo govori o rumunskom filmu, ali da on zapravo ne zna šta je rumunski film.
"Znam da se u Rumuniji godišnje snimi 15-20 dugometražnih igranih filmova, da osvajaju nagrade, i svi potenciraju taj Novi rumunski talas sa ciljem da se ukaže na neke fenomene koje su identifikovali kritičari i novinari, što je razumljivo kada pišete o nečemu što dolazi iz iste kulture, ima slične korene te je lakše tome dati određenu oznaku, a sve to ima veze sa tim što su ti filmovi dobili nagrade na velikim festivalima", istakao je Puju.
On pak ističe da je to opasno jer ograničava kreativnost i skreće pažnju na negativne aspekte festivala.
"Da biste bili prihvaćeni u filmskoj zajednici, morate da prikazujete svoje filmove na značajnim festivalima, da o njima pišu kritičari, a onda se složite da vizeulnim elementima i narativom odgovorite na zahteve festivala, čime zapravo varate sebe. Ali ja nemam rešenje za to", rekao je Puju.
On ističe da se to desilo sa rumunskim filmom posle 2001. godine.
"Ljudi ti kažu dođi u Berlin, Kan, Veneciju, Toronto, na Sandens i onda uđeš u mehanizam filmskog biznisa pošto ne znaš ništa o tome jer si samo reditelj. To je bio moj slučaj, možda su drugi reditelji bili pametniji od mene", dodao je Puju.
Priznati rumunski režiser smatra da je umetnička dimenzija filma nuspojava istraživanja.
"Posmatrate oko sebe, unutar sebe, koristite različite sprave pout kamere, mikrofona, radite sa ljudima - glumcima, producentima, inženjerima, direktorima fotografije, povezujem različite fragmente u cilju da shvatim nešto što se desilo u mojoj bližoj ili daljoj prošlosti. Film je sredstvo ili instrument za istraživanje lične, subjektivne slike, ideje koju imam o svetu u kome živim, koju nazivamo stvarnost", objasnio je Puju.
"Ne znam šta je stvarnost, ali sam vrlo optimističan", dodao je on.
Priča njegovog narednog filma će se dešavati na početku 20. veka.
"Moj poslednji film traje tri sata, prethodni takođe tri sata i distributeri to ne vole tako da će biti teško sa sledećim. Naravno tu su i druge stvari - treći svetski rat, četvrti, sledeća ekonomska kriza, zemljotres ili se možda razbolim i umrem za mesec dana, nesreće se dešavaju. Ali ako sve bude u redu i dobijem novac, snimiću film o priči koja se dešava na početku 20. veka. I ako sam dovoljno pametan, snimaću u Francuskoj", najavio je Puju.
Kaže da je još uvek na početku, ne zna tačno o čemu će biti priča, ni naslov filma.
"Možda o sujevreju, a možda i ne. Reč je o istorijskom trenutku u Evropi koji se zove Bel epok, ali priča se neće ticati toga", dodao je Puju, koji je gost Festivala evropskog filma Palić u svojstvu predsednika žirija.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
