Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Dec.2016, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvog dana Festivala nauke 8.500 školaraca
Uz razigrane osmehe, vesele poglede, radoznale umove i brojna pitanja, svečano je otvoren 10. Festival nauke, a više od 8.500 školaraca iz 264 škole posetilo je manifestaciju koja se održava na Beogradskom sajmu pod sloganom "Čista desetka".
"U Srbiji se naukom ne bavimo zbog novca ili slave, mi to pre svega radimo iz ljubavi. Mi otvaramo naša srca ka vama i kada dođete ovde vi to i osetite. Naš entuzijazam i ljubav prema nauci je ono što nas drži ovde", dočekala je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << posetioce programska koordinatorka 10. Festivala nauke dr Aleksandra Patenković.
Ona je poručila na otvaranju da uprkos svemu i baš zbog toga žele da se bave naukom.
"Mi imamo dobre rezultate i imamo jako dobre naučnike. Naša nauka uvek ima budućnost, a pre svega zbog nas ovde koji smo kao naučni komunikatori okrenuti ka najmlađima, javnom mnjenju, publici i političarima. Zbog toga želimo da pokažemo da postojimo, da kažemo da naša mladost mora da ima neku drugu budućnost i izbore od onih koji nam se nude", dodala je Patenković.
Drugu godinu zaredom Festival nauke otvoren je na Beogradskom sajmu, a ovoga puta osim u halama 3 i 3a, naučna igranka odvija se i u hali 11.
Naučni komunikatori, njih više od 650, sa zadovoljstvom su dočekali prve mališane koji su radoznalo obilazili atraktivne postavke ovogodišnjeg festivala.
Među postavkama koje su prvog dana izazvale veliko interesovanje jesu hemija i njene čarolije sa zanimljivim hemijskim eksperimentima, postavka NIS-a o evoluciji energije sa festivalskom zvezdom Milanom Popovićem, zanimljivo predstavljanje Marsa izbliza sa simulacijom hodanja po Crvenoj planeti, kao i postavka "Bistra glava, sigurna vožnja" gde su posetioci odlučno isprobavali naočare sa različitim efektima testirajući svoje motoričke sposobnosti.
Gosti iz Nemačke, u EPS Tesla zoni, privukli su veliku pažnju glasnim Tesla kalemom na kome su posetioci uzbuđeno svirali.
Postavka Veterinarskog fakulteta koja približava svet omiljenih životinja predstavila je čak i kobilu generala Vojislava Tomića koja je u Prvom svetskom ratu prešla Albaniju i Solunski front.
Najveselije i najbučnije bilo je na najšarenijoj festivalskoj zoni - Maloj zoni koja je posebno osmišljena sa postavkama prilagođenim najmlađim posetiocima.
Naučni eksperimenti za male genijalce, sviranje na raspevanom voću i povrću i druženje sa polarnim medvedima na Severnom polu, neke su od zanimljivosti koje su privukle najviše mališana.
Prvi koraci u naučni svet, koje oni prave baš u ovoj zoni, potvrda su da naučna budućnost naše zemlje ima veliki potencijal da svetli još upornije, jače i sjajnije, ističu organizatori.
Festivalske ulaznice, po ceni od 450 dinara, mogu se kupiti na Eventim prodajnim mestima u celoj Srbiji, kao i na Beogradskom sajmu, a deca do pet godina ne plaćaju ulaz.
Za nauku 130 miliona evra
Na Beogradskom sajmu danas je počeo deseti Festival nauke, a ministar prosvete Mladen Šarčević na otvaranju je rekao da je za nauku ove godine izdvojeno 130 miliona evra.
Ministar je ukazao da srpski naučnici danas postižu značajne rezultate što potvrđuje i otvaranje poglavlja 25 koje se tiče nauke.
Kako kaže to je prošlo nezapaženo, ali je svima bilo interesantnije da govore o tome kako je huligan udario nastavnika u Tehničkoj školi u Smederevu.
"To je bila veća vest nego da je nauka u Srbiji dobila priznanje da je stala u rang sa svim evropskim naukama", rekao je Šarčević i dodao da Srbija za nauku izdvaja shodno svojim mogućnostima, te da je ove godine izdvojeno 130 miliona evra.
On je najavio zajedničke naučne projekte sa istraživačima iz Amerike i Kine.
"Gde god odem u posetu prvo me pitaju da li možemo da sarađujemo na polju nauke. Imamo zadatak da to održimo i da ulaskom u EU dobijemo bolju ulogu. Bugarska dobija 300 miliona evra iz EU", rekao je ministar.
Deseti Festival nauke počeo je danas i trajaće do nedelje, a posetioci će u tri hale moći da vide razne naučne eksperimente, Tesla zonu, ali i da prisustvuju naučnim šou programima.
Ove godine na festivalu učestvuje više od 600 mladih naučnika, 62 obrazovne institucije, šest ekipa iz inostranstva, a cilj festivala je promocija nauke.
Direktorka Festivala nauke Ana Jovanović podsetila je da su prvi posetioci festivala pre deset godina, danas verovatno već upisali fakultete i da je možda poseta festivalu doprinela da zavole nauku.
Istraživači, koji učestvuju na festivalu, kako je rekla, to moraju da imaju na umu, da će oni možda uticati na životno opredeljenje budućih generacija.
"Evolucija energije"
Ovogodišnja postavka NIS-a zove se "Evolucija energije", a posvećena je obnovljivim izvorima energije, kao što su energija vetra, sunca, talasa, plime, oseke, geotermalnih voda. Na štandu NIS-a posetioci mogu da se, kroz konkretne eksperimente, upoznaju sa principima uz pomoć kojih funkcionišu neke pojave u prirodi koje nam samo deluju kao složene i nerazumljive.
"Pokazujemo zašto su solarni paneli crne boje, pravimo i plazmu, četvrto agregatno stanje koje imamo na Suncu, uz pomoć mikrotalasne pećnice i malo vatrice u njoj, pravićemo i razne male poklončiće koje će posetioci moći da ponesu kući, kaže Milan Popović, jedan od koordinatora festivala.
Jedan od demonstratora na NIS-ovom štandu, Ivan Anufrijev, inače učenik 4. razreda geološke i hidrometeorološke škole u Beogradu, veruje da će ova postavka pomoći da se kod posetilaca probudi svest o važnosti očuvanja ekologije.
"Ovim nekim primerima pokušavamo da probudimo tu ekološku svest o svemu tome. Zna se da se zagađuje zemlja i znaju to ljudi, ali ne obraćaju pažnju na to. Mi pokušavamo da ih probudimo i da ih osvestimo na neki način", kaže on.
Portparol festivala, Zorana Minčić, kaže da posetioci mogu da obiđu štandove koji se ne tiču samo prirodnih nauka, već i nekih drugih naučnih, ali zanimljivih oblasti, ako što je dendrohronologija koja nam pokazuje šta sve može da nam ispriča drvo, dodajući da postoji i postavka koja nas vodi na Mars, gde posetioci mogu da osete kako izgleda boravak u uslovima smanjene gravitacije. Ipak, to nije sve.
"Postavke iz fizike, postavke iz neuronauke, radiotalasa, koje objašnjavaju na koji je način ono o čemu je razmišljao, što je stvarao Nikola Tesla ustvari zaslužno za to da svet koji danas bude takav kakav jeste i koliko se neki od njegovih patentiranih izuma nalaze unutar uređaja koje svakodnevno koristimo, a ne možemo baš najbolje da objasnimo šta je to uradio Tesla, zbog čega je toliko važan", objašnjava ona.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
