Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Dec.2014, 21:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Prosveta" obeležila 70 godina rada

Urednici, pisci, lektori, korektori, knjižari i poklonici lepe knjige danas su ispunili auditorijum Narodne biblioteke Srbije u kome je svečano obeležena 70. godišnjica permanentnog rada beogradske izdavačke kuće "Prosveta".

Svečanu besedu u čast ovog jubileja održao je profesor Filološkog fakulteta književnik i cenjeni urednik Mihajlo Pantić koji je naglasio da "na sreću i radost srpske kulture obeležavamo jednu lepu okruglu godišnjicu, kakvih u našem opštem životu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << nema previše - naprotiv - pa su nam utoliko značajnije i vrednije i možemo reći da imamo čega da se sa ponosom sećamo uz veru i nadu da su najteža vremena ostali iza nas i da će priča o Prosveti, jednom od svega nekoliko preživelih najstarijih i najznačajnijih srpskih izdavača u danima koji dolaze, poprimiti vedrije tonove".

Prema rečima Pantića "u godinama koje su minule, ostalo je malo toga istinski lepog, vrednog, trajnog pamćenja". Nastavljajući on je kazao da kad je nečega malo onda njegova vrednost postojano raste i misleći na "Prosvetu" dodao, da ne misli na materijalne vrednosti već na učinke kreativnog duha.

"Kulture, kao što znate", kazao je Pantić, "nema bez tradicije i bez kontinuiteta ali i bez trajnog živog sećanja iz kog se promalja svaka nova pozitivna misao, a to nam izgleda hronično nedostaje kao i njihove lepote, dobrote, nikada nema onoliko koliko bi smo želeli".

On se potrudio da podseti na samo neke od velikog broja uspeha "Prosvete" za proteklih 70 godina, konstatujući da bi samo navođenje njenih autora moglo da obuhvati podebelu knjigu koja bi bila važan sloj ovdašnjeg kulturnog pamćenja na kome nesumnjivo počiva svet.

"Istorija Prosvete je u mnogim važnim detaljima istorija moderne srpske građanske kulture i na njeno oblikovanje intelektualne i umetničke klime u vremenu između dva velika rata", podvukao je Pantić.

Prema njegovim rečima, na temeljima redakcije nekadašnjeg izdavača Gece Kona 14. novembra 1944. pokrenuta je "Prosveta" a ubrzo zatim je Ivo Andrić, baš tu doneo rukopis romana "Na Drini ćuprija" najslavnije srpske knjige 20. veka.

Profesor je izrazio nadu da će "Prosveta" kao što njeno ime kaže, "prosvetliti i nadvladati tamu neizvesnih nastupajućih godina, i zato u ime te svetlosti tog duha, koji se nije dao zgasnuti čestitam Prosveti na izdržljivosti, upornosti i hrabrosti, želeći joj svakako bolju budućnost".

Aktuelni generalni direktor "Prosvete" Dragan Milenković, zahvalio se v.d. direktorki NBS Svetlani Jančić, na gostoprimstvu i poželeo dobrodošlicu svim prisutnim koji su u prošlosti neposredno učestvovali u radu najuglednije jugoslovenske izdavačke kuće. "Prosveta" je velika inspiracija, iako bačena na kolena i osiromašena, uspela je da zadrži velik deo svog snažnog duha, koji postoji i zrači iz zidova i atmosfere koja vlada u njoj, istakao je Milenković i bez lažne skromnosti naveo čitav niz pozitivnijih rezultata postignutih u toku ove godine a posebno je pohvalio privrženost ljudi koji u njoj rade, i njihovoj tihoj snazi koja održava "Prosvetu" u životu.

On je kazao da je 22 zaposlenih prodajom svojih izdanja i knjiga drugih izdavača, ostvarilo dovoljno sredstva da ispune svoje obaveze i zato je ovo jedno od retkih preduzeća, koje je iako donedavno u restrukturiranju uspelo da namiri obaveze prema državi od koje nije primili ni dotacija ni pomoći.

Milenković je kazao da je za 10 meseci objavljeno više od 40 naslova, koji su bili zapaženi po aktuelnosti, kvalitetu tekstova i tiražima koji su mogli da budu prodati. Konstatujući da je "Prosveta" ponovo pred privatizacijom, njen direktor je istakao da su mali akcionari i zaposleni spremni da je otkupe i da je vrate u život, kao potpuno zdrav privredni subjekat i da ostane živi deo kulturne tradicije Srbije.

Upravnik knjižare "Geca Kon" Velimir Starčević je u svom obraćanju gostima rezimirao istoriju ove izdavačke kuće od 1901. kada ju je otvorio Geca Kon iz Vojvodine koji je do svog tragičnog kraja 1941. objavio nekoliko hiljada naslova.

"Prosveta" je grupi od šest beogradskih novinara, među kojima je bila i novinar Tanjuga Vera Kondev uručila zahvalnice za njihov kontinuirani rad na izveštavanju o radu ove kulturne institucije.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...