Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Nov.2020, 13:29

Promocija knjige o Uspenskoj crkvi u Vršcu

Promocija knjige o Uspenskoj crkvi u Vršcu

U prostorijama stare škole u Maloj crkvi u Vršcu, u nedelju, 29. novembra, predstavljena je monografija „Crkva Uspenja Presvete Bogorodice“, autora Zorana M Turkana.

Pored Turkana, svojim tekstovima o Uspenskoj crkvi ova monografija je poduprta dragocenim predgovorima dvojice znamenitih Srba: dr Miodraga Matickog i Dušana Milovanovića, istoričara umetnosti.

Ovi ktitori srpske istorije predstavli su svoju sliku stvari i sećanja na ovu blagoslovenu bogomolju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Uvodnu reč je napisao protojerej Nenad Milić. Pored tekstova Turkana, Matickog i Milovanovića, monografija sadrži bogate ilustracije prethodnih vremena. Na promociji o knjizi, govorili su protojerej Nenad Milić i dr Ivana Đorđev.

U svojoj uvodnoj reči, protojerej Milić kaže: „Ovo je prva knjiga o našoj crkvi, u njenoj dva i po veka dugoj istoriji. Sažeto nam osvetljavlja vreme i okolnosti u kojima se naš narod nalazio od vremena osnivanja ove hrišćanske zajednice i gradnje parohijske crkve pa do današnjih dana.“

Narodno predanje i sećanje ovdašnjih žitelja tesno je vezano za Uspensku crkvu i njenog ktitora, hadži Aleksu Nikolića (1709-1769). Aleksina ili Mala crkva, kako se ovaj vršački Bogorodični hram u narodu zove, od svoje izgradnje (1761-1766) do danas, nesumnjivo je imala važnu ulogu u oblikovanju duhovnog, kulturnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda u ovom delu Banata.

Na sinoćnjoj promociji autor Zoran M Turkan nije prisustvovao, ali se odazvao našem pozivu i na pitanje o radu na monografiji kaže: „Lepo je govoriti o duhovnoj prošlosti varoši Vršca, ali isto toliko je i obavezujuće, jer je to velelepna ostavština predačkih trudova, lepote stvorene kroz muku i stradanje naroda. I to je osvedočena vera, to je agens, jedina tačka oslonca sa koje se može obnoviti i osvežiti narodno pamćenje, ali i potražiti u drevnim poukama dostojniji put ka budućnosti. Toliko toga veličanstvenog u Vršcu je podignuto sa škrgutom zuba, prolivanjem znoja i suza naroda, radi očuvanja vere srpske- pravoslavne u potonjoj Dunavskoj monarhiji. I samo ne-upućeni u istoriju ove sredine neshvataju vrednosti, ostavštinu, žrtvu svih banatskih miroljubivih i plemenitih trudoljubaca i stradalnika u očuvanju našeg autohtonog nasleđa. A taj dar duhovne osobenosti u amanet nam je ostavio sam Sveti Sava, za njim je to negovala reka molitvenika vršačkih, vredni paori i trgovci, zanatlije, moleri, spisatelji shodno moćima svojim i političkim prilikama i neprilikama ostavljali su trag u vremenu, jer su znali i razumeli da narod bez vere, slobode i otadžbine nije narod, već služi istoriji tuđih naroda“.

Turkan nastavlja: „I šta sve nije crkva Uspenja Presvete Bogorodice sa svojim vernim svešteno služiteljima, molitvenicima, dobrotvorima za dva i po veka postojanja preturila preko svoje glave, kakve političke i duhovne potrese, koliko ratova, obesti vlasti, jezuitskih i kojekakvih drugih ideoloških pritisaka, očuvala se sa neskrunjenom unutrašnjom lepotom i izvornim duhovnim sadržajem do skorašnjih dana. I nije siromašna naša prošlost nego je siromašna naša sadašnjost, naspram vekovnom blagu koje je u nju promislom generacije polagale. I svaki segmet ovog hrama bio je deo veličanstvene istorije i neraskidivi deo našeg duhovnog bića. O Svetouspenskom umetničkom sadržaju ikona, posvedočio je i istoričar Milan Kašanin u osvitu Drugog svetskog rata u monografiji Srpskog crkvenog slikarstva 19. veka. U potpori ovoga neponovljivoga slikarstva koje je darovao Banaćanin Arsenije Arsa Teodorović izvire i helenistička umetnost, spoznaja večno lepog, kao osnova izvorne hrišćanske umenosti.“

Svoju priču Zoran Turkan završava rečima: „Ova knjiga govori o toj veličanstvenoj molitveničkoj povesnici koja traje više od dva i po veka. Pozivom da pišem o istoriji Uspenske crkve duboko je emotivna duhovna počast koju sam primio, jer u njoj odiše molitveno sve što se tičei moje porodice, predaka ali i potomaka. Uspomena je ovo na jedan dobrostivi, gospodski vrštanski svet uvek spreman na praštanje, da se divani i da se stvari izmeste na bolje.“

Svako podsećanje na kulturnu prošlost trebalo bi da bude putokaz u očuvanju sadašnjosti i pokretač za tokove budućnosti. Negovanje tradicije i kulturnog nasleđa deo je neprekidnog vremenskog točka u kojem je i Uspenska crkva. Crkva uspenja presvete Bogorodice u Vršcu dragocen je prilog u sagledavanju bogatstva kulturne baštine Vršca i Donjeg Banata.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.