Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Dec.2014, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promocija knjige "Strahote podzemlja"
Reprint izdanje romana "Strahote podzemlja" Vujice Rešina Tucića biće predstavljeno u četvrtak 18. decembra, u 19 časova, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu.
Na promociji će govoriti književnik Goran Babić, jedan od najbližih piščevih drugova, kritičar Vladimir Arsenić i Dragoljub Stanković, urednik reprintnog izdanja.
Izdavačka kuća Levo krilo objavila je roman Vujice Rešina Tucića "Strahote podzemlja". Ova briljantna i urnebesna knjiga >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koja se čita u jednom dahu i koja prevazilazi sva uobičajena žanrovska očekivanja je: politički triler, ljubavna priča, kritika totalitarnog društva, uzbudljiva naučno-fantastična storija sa simpatičnim superherojem negativcem, šund roman sa mnogo seksa, geopolitička rasprava, slika korupcije i cenzure na srpskoj književnoj sceni, roman o socijalističkom Beogradu sedamdesetih godina prošloga veka, poetska, rimovana, vinaverovska, rableovska igra jezikom i kulturom, vrhunska parodija i zahvaljujući svemu tome slavlje i afirmacija neobuzdanog Erosa – života i literature.
O romanu Strahote podzemlja Vujice Rešina Tucića:
Nazvana po starogrčkom Menipu iz Gadare, menipeja ili menipska satira kao žanr je "sinteza ozbiljne pouke i šale, usmjerena je protiv predrasuda, religijskog i filozofskog dogmatizma, a služi se karikaturom, personifikacijom i parodijom mitova" piše Ana Dalmatin povodom kultnog romana Kiklop Ranka Marinkovića, i dodaje da je tradicija ove avangardne književne vrste bogata: Rable, Svift, Volter, Erazmo Roterdamski, Breton. Mogli bi se dodati na tu listu i Dostojevski, Servantes, Bulgakov... svi oni koji su uspeli da se poigraju ovim elitnim žanrom koji je više vezan za strukturu, stil dela nego što ima određene nedvosmislene osobine.
Roman "Strahote podzemlja" Vujice Rešina Tucića dragocen je doprinos književnom žanru menipeje.
Genijalnost ovog kratkog i britkog romana je u tome što on ukršta, umnožava potencijal tri vrste podzemlja: ideološkog, telesnog i jezičkog. Autor nam je u njemu priredio nadrealno poigravanje proklamovanim društvenim vrednostima, parolama nekadašnje SFRJ. Takođe, Vujica Rešin Tucić ne priznaje nikakve granice, ruši ih smehom, otkriva nam podzemlje jezika, rimuje običan govor, efektno i ironično koristi stihove drugih, psovku, pogrešne prevode, meša visoki i niski stil, suvereno se igra rečima izmamljujući njihov skriveni potencijal, ulazi u žilu kucavicu jezika i kulture. Telesno podzemlje pratimo u seksualnoj igri glavnih likova i ono je dato virtuoznim izrazom u neraskidivom i duhovitom zagrljaju ideologije. Time se sistem spojenih sudova političke, libidonozne i metaforičke energije složenog organizma ove knjige zatvara.
Nasilje i paranoja glavnog junaka, njegova karikaturalna prepotencija samo su do kraja dovedeni prećutni mitovi naše socijalističke i svake druge prošlosti. Tadašnje podzemlje bila je korupcija na svim nivoima, a koja se krila iza komunističkih parola. Danas, kada se ideologija srpskog domaćina pokazala na delu, naše su podzemlje, na žalost, hiljade mrtvih u grobnicama širom nekadašnje zemlje posejani ludilom nacionalističkog projekta.
Da bi se napisala ovakva knjiga autor mora biti oslobođen u svakom smislu, ideološkom, jezičkom, kulturnom, društvenom. Vujica Rešin Tucić je u formi palp romana pronašao formulu da izrazi svu složenost ex-YU društvene stvarnosti. "Strahote podzemlja" prava su poslastica i test za imaginativnu i misaonu oslobođenost. Proza u svome najboljem izdanju postaje poezija, gust tekst koji se čita kao pesma. Nije onda nikakvo čudo što je ovaj subverzivni poetski roman napisao izvrsni pesnik, performer i pripadnik novosadske avangarde sedamdesetih godina Vujica Rešin Tucić.
Biografija
Vujica Rešin Tucić (1941, Melenci – 2009, Novi Sad) pesnik i urednik, kritičar i esejista, pisac i vizuelni umetnik, performer, pripadao je jugoslovenskoj umetničkoj avangardi sedamdesetih godina XX veka (Nova umetnička praksa). Uz njegovo ime vezuje se niz subverzivnih i provokativnih umetničkih poduhvata, s kraja šezdesetih i početkom sedamdesetih godina. Marginalizovan je i proganjan, osuđivan. Nije se uklapao u komunističke niti u nacionalističke zvanične krugove. Život mu je bio važniji od literature. Početkom devedesetih osnovao je i vodio književnu školu Tradicija avangarde iz koje je nastala umetnička grupa Magnet a koja je bila nukleus otpora vladajućem zločinačkom režimu. Objavljene knjige: Jaje u čeličnoj ljusci (1970), San i kritika (1977), Slovo je puklo (1978), Prostak u noći (1979), Reform grotesk (1983), Hladno čelo (1983), Sneg veje, Ljubav je večna (1990), Strahote podzemlja (1991), Struganje mašte (1991), Igrač u svim pravcima (2001), Vreme fantoma (2005), Gnezdo paranoje (2006).
Informacije o knjizi mogu se pronaći i na sajtu izdavača Levo krilo.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
