Izvor: Magyar Szó, 30.Okt.2014, 11:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Promenila se uloga pedagoga
Lenke Erdelj, direktor Vojvođanskog pedagoškog instituta, je za „Mađar so” izjavila da prvenstveno žele da u praksi obnove stručnu, didaktičku i metodološku spremnost prosvetnih radnika, i to sa inovativnim tehnikama za učenje, odnosno sa obrazovnim igrama i zbirkom zadataka. Lenke Erdelj kaže da se, na osnovu Zakona o osnovnom obrazovanju, Institut od 2011. godine bavi odobravanjem stručnog usavršavanja pedagoga. „Zakon nalaže da u obzir uzimamo samo one programe koji su pisani na jezicima nacionalnih manjina, koji su u službenoj upotrebi na teritoriji Vojvodine. Tokom školske 2011/12. godine, kada smo prvi put odobrili stručna usavršavanja, od 23 akreditovana programa, njih 14 su bila na mađarskom jeziku, dok je broj akreditovanih programa ove godine povećan na 48, od kojih će čak 40 biti realizovano na mađarskom jeziku. Vojvođanski pedagoški institut ima i svoje programe na mađarskom jeziku, sa kojima želimo da u praksi obnovimo stručnu, didaktičku i metodološku spremnost prosvetnih radnika i opremimo ih sa inovativnim tehnikama za učenje, odnosno sa obrazovnim igrama i zbirkom zadataka”. Na pitanje koliko su pripremljeni pedagozi mađarskih odeljenja, Lenke Erdelj odgovara: „Ako polazimo od činjenice da je komisija ove školske godine akreditovala 40 programa na mađarskom jeziku, i da se radi o najmanje toliko, odnosno dva puta toliko, autora i ko-autora, onda je lako izračunati da baza stručnjaka broji najmanje između 120 i 150 osoba. Praksa pokazuje da profesori koji rade u mađarskim odeljenjima raspolažu sa visokom stručnom pripremljenošću, interesuju se za stručna usavršavanja, rado i aktivno učestvuju u programima usavršavanja i koriste svaku priliku da uče jedni od drugih. Želimo da odomaćimo stalni razvoj pripremljenosti pedagoga, jer će i učenik biti sposoban za stalni razvoj samo u slučaju ako je za to sposoban i njegov profesor. Akreditovani programi našeg instituta se pripremaju tako da je poslednji segment obrazovanja u stvari praktična primena naučenog. Učesnici u pisanoj formi daju izjave o tome kako su u praksi koristili nove metode, tehnike učenja i didaktičke veštine. Ovim pokušavamo osigurati, sa jedne strane, motivisanost pedagoga, a sa druge održivost novonaučenih metoda. Uz to i izdajemo zbirke zadataka gde prikazujemo dobre primere učenja u praksi”, dodaje direktor. Na pitanje zbog čega je važno konstantno usavršavanje prosvetara Lenke Erdelj izjavljuje da je jedno od veoma važnih pitanja sadašnjice upravo šta deca moraju znati u okviru pojedinih predmeta, da li je važnija opšta obrazovanost ili stručno znanje. „Uloga pedagoga je promenjena pre tridesetak godina. Od profesora se ne očekuje da bude izvor znanja već da ume da organizuje izvore znanja. Pedagog mora umeti stalno i samostalno da obnavlja svoje znanje i mora znati i biti umešan da ovu veštinu preda svojim učenicima. Činjenica je da je uloga porodice smanjena tokom društvenih promena, što znači da škole i profesori imaju mogo veću ulogu u životu dece. Razvoj infokomunikacije takođe utiče na promenu uloge profesora, koji moraju prihvatiti činjenicu da đaci mnogo stvari ne uče od njih već iz drugih izvora. Zbog toga pedagog mora konstantno razvijati svoju stručnu spremnost, mora da bude otvoren prema raznim načinima upijanja informacija i mora da se pripremi na sve novije uloge”, naglašava direktorka. Lenke Erdelj, direktor Vojvođanskog pedagoškog instituta, je za „Mađar so” izjavila da prvenstveno žele da u praksi obnove stručnu, didaktičku i metodološku spremnost prosvetnih radnika, i to sa inovativnim tehnikama za učenje, odnosno sa obrazovnim igrama i zbirkom zadataka. Lenke Erdelj kaže da se, na osnovu Zakona o osnovnom obrazovanju, Institut od 2011. godine bavi odobravanjem stručnog usavršavanja pedagoga. „Zakon nalaže da u obzir uzimamo samo one programe koji su pisani na jezicima nacionalnih manjina, koji su u službenoj upotrebi na teritoriji Vojvodine. Tokom školske 2011/12. godine, kada smo prvi put odobrili stručna usavršavanja, od 23 akreditovana programa, njih 14 su bila na mađarskom jeziku, dok je broj akreditovanih programa ove godine povećan na 48, od kojih će čak 40 biti realizovano na mađarskom jeziku. Vojvođanski pedagoški institut ima i svoje programe na mađarskom jeziku, sa kojima želimo da u praksi obnovimo stručnu, didaktičku i metodološku spremnost prosvetnih radnika i opremimo ih sa inovativnim tehnikama za učenje, odnosno sa obrazovnim igrama i zbirkom zadataka”. Na pitanje koliko su pripremljeni pedagozi mađarskih odeljenja, Lenke Erdelj odgovara: „Ako polazimo od činjenice da je komisija ove školske godine akreditovala 40 programa na mađarskom jeziku, i da se radi o najmanje toliko, odnosno dva puta toliko, autora i ko-autora, onda je lako izračunati da baza stručnjaka broji najmanje između 120 i 150 osoba. Praksa pokazuje da profesori koji rade u mađarskim odeljenjima raspolažu sa visokom stručnom pripremljenošću, interesuju se za stručna usavršavanja, rado i aktivno učestvuju u programima usavršavanja i koriste svaku priliku da uče jedni od drugih. Želimo da odomaćimo stalni razvoj pripremljenosti pedagoga, jer će i učenik biti sposoban za stalni razvoj samo u slučaju ako je za to sposoban i njegov profesor. Akreditovani programi našeg instituta se pripremaju tako da je poslednji segment obrazovanja u stvari praktična primena naučenog. Učesnici u pisanoj formi daju izjave o tome kako su u praksi koristili nove metode, tehnike učenja i didaktičke veštine. Ovim pokušavamo osigurati, sa jedne strane, motivisanost pedagoga, a sa druge održivost novonaučenih metoda. Uz to i izdajemo zbirke zadataka gde prikazujemo dobre primere učenja u praksi”, dodaje direktor. Na pitanje zbog čega je važno konstantno usavršavanje prosvetara Lenke Erdelj izjavljuje da je jedno od veoma važnih pitanja sadašnjice upravo šta deca moraju znati u okviru pojedinih predmeta, da li je važnija opšta obrazovanost ili stručno znanje. „Uloga pedagoga je promenjena pre tridesetak godina. Od profesora se ne očekuje da bude izvor znanja već da ume da organizuje izvore znanja. Pedagog mora umeti stalno i samostalno da obnavlja svoje znanje i mora znati i biti umešan da ovu veštinu preda svojim učenicima. Činjenica je da je uloga porodice smanjena tokom društvenih promena, što znači da škole i profesori imaju mogo veću ulogu u životu dece. Razvoj infokomunikacije takođe utiče na promenu uloge profesora, koji moraju prihvatiti činjenicu da đaci mnogo stvari ne uče od njih već iz drugih izvora. Zbog toga pedagog mora konstantno razvijati svoju stručnu spremnost, mora da bude otvoren prema raznim načinima upijanja informacija i mora da se pripremi na sve novije uloge”, naglašava direktorka.
.jpg)
