Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Dec.2014, 07:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Promene ženskih grudi u 3 životna razdoblja

Ženske grudi s godinama se menjaju po izgledu, kao i na dodir. Uz redovan samopregled naučite kako da razlikujete uobičajene promene u ovom nežnom tkivu od onih zbog kojih bi trebalo da potražite pomoć lekara...

U dvadesetim godinama uobičajena je pojava fibrocističnog tkiva u grudima, odnosno dobroćudnih kvržica. Moguća je bol u grudima, povećana osetljivost dojki, kao i nabreknuća. Do toga dolazi zbog mogućih promena u menstrualnom ciklusu, odnosno u nivoima hormona >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << estrogena.

Bolne grudi i kvržice nisu automatski znak za opasnost, jer lekari tvrde da zloćudne nakupine u grudima (isprva) ne bole. Ipak, dobro bi bilo redovno obavljati samopregled, ili ići kod lekara u slučaju bilo kakvih većih promena.

Promene u dvadesetim godinama.

Veličina grudi u ovoj životnoj dekadi varira u zavisnosti od promena u težini i brzini metabolizma svake žene. U dvadesetima većina žena planira trudnoću što dovodi do bujanja tog dela tela kao logičan deo priprema za dojenje deteta. Nakon porođaja dojke se mogu smanjiti ili čak biti veće nego u trudnoći. Tokom trudnoće možete očekivati povećanje aureola bradavica kao i potamnjivanje tog dela tela.

Promene u tridesetim godinama.

Nakon porođaja (jednog deteta, ili više) ženske grudi obično počinju da gube na elasticitetu. Dojke polako posrću pred gravitacijom i počinju da "vise", a kod nekih se mogu pojaviti i znaci strija.

Do ovih promena na grudima dolazi zbog naglog dobitka ili gubitka na težini koji je povezan s trudnoćom, što je dodatan razlog da pre, tokom i nakon trudnoće sledite pravila uravnotežene i zdrave ishrane.

Promene u četrdesetim godinama.

U ovoj dekadi ženski ovarijumi proizvode sve manje estrogena što direktno utiče i na grudi. Dojke postaju mekše na dodir jer se delu tkiva pridružuju veće količine masnoće (što može rezultirati osećajem neujednačenosti). Mekane kvržice u grudima (na primer kao da dodirujte stranice nosa) nisu razlog za paniku, no ako napipate nešto tvrđe (kao da dodirujte koren nosa), bilo bi dobro kontaktirati lekara.

S godinama se smanjuje i količina kolagena u telu zbog čega dolazi do gubitka elasticiteta, gustoće, i čvrstoće grudi. Češće mamografije upravo se preporučuju u četrdesetima, kada tkivo prestaje biti gusto, što omogućava bolju preglednost tkiva.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...