Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jun.2022, 15:40

Proizvođači trešanja se najčešće žale na otkupnu cenu i vremenske uslove

Trešnja je isplativa, profitabilna i perspektivna voćna vrsta, ukoliko se u proizvodnji primenjuje savremena tehnologija i podižu moderni zasadi. Uz navedeno, bitan je i obezbeđen plasman roda. O proizvodnji trešnje, prinosima i kvalitetu i izvozu te koštičave voćne vrste bilo je reči na skupu Dan trešnje održanom na Čeneju .

Bogdan Mamuzić iz Slankamena pre dve godine na 12 hektara zemlje posadio je sadnice trešanja. Prve prinose očekuje naredne godine, a u planu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << mu je da iskoristi podsticaje države i IPARD-a.

Bogdan Mamuzić, proizvođač iz Slankamena kaže:

“Mi smo ovu prvu investiciju radili spostvenim sredstvima iz jednog prostog razloga što nismo hteli da čekamo godinu dana da bismo prošli kroz sve te procedure uglavnom IPARD-a, pošto je površina 12 hektara okrenuti smo IPARD-u a ne pokrajinskim subvencijama. Tako da smo rešili da ovaj prvi korak uradimo sopstvenim sredstvima, a nadalje ćemo sigurno koristiti podsticaje države i IPARD.”

Trešnja spada u drugu voćnu vrstu kod koje je u proteklih nekoliko godina tehnologija proizvodnje znatno napredovala. Proizvođači se najčešće žale na otkupnu cenu trešanja i vremenske uslove.

Prof. dr Dragan Milatović, Poljoprivredni fakultet Beograd kaže:

"Problemi su najviše vezani za vremenske prilike pre svega pojavom mrazeva, znači trešnja cveta rano, osetljiva je na mrazeve. Tamo gde nema navodnjavanja problem je i suša ali ovi savremeni moderni zasadi to su rešili. Takođe vremenske nepogode tipa grada rešavaju se primenom protivgradnih mreža tako da jedan deo problema možemo da kontrolišemo."

Trešnja iz Srbije najvećim delom plasira se na domaćem a samo jedan mali deo na inostranom tržištu. Kako bi se povećao izvoz u evropske zemlje, neophodno je da se ispune određeni kriterijumi.

Milutin Karas, privatnik kaže:

“I to je proizvod koji ide na evropsko tržište. Zatim naši svi proizvođači moraju da urade sisteme odnosno global-gap standarde da bi moglo da se izvozi u Evropsku uniju. Global-gap zna se to je kontrola kvaliteta proizvodnje vašeg proizvoda, i tako dalje do pakovanja i svega toga da bi to stvarno bio jedan kvalitet.”

U proteklih 20 godina domaća trešnja doživljava veliki procvat. Povećanom proizvodnjom, uvođenjem novih podloga i sorti, povećani su i prinosi. Recimo i to da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivrdu svake godine raspisuje konkurse namenjenim i proizvođačima voća.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...