Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Feb.2013, 14:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Profesionalna orijentacija: Čime hoću da se bavim?

NOVI SAD -

Izbor buduće profesije jedna je od najvažnijih životnih odluka. Posebno je važno da odabrani posao odgovara našim sposobnostima, karakteristikama ličnosti i interesovanjima. Znatnu pomoć pri izboru buduće profesije pruža profesionalna orijentacija. Reč je o procesu u kom mladi o željenom poslu razgovaraju s pedagogom, ili psihologom, da dobiju kompletnu sliku o oblastima rada u kojima bi bili najuspešniji.

Profesionalna orijentacija obuhvata detaljno psihološko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << testiranje, na osnovu kojeg se predlažu zanimanja koja su u skladu sa sposobnostima budućeg srednjoškolca, ili studenta. Profesionalna orijentacija može da reši mnoge nedoumice koje maturanti imaju o profesionalnom usmerenju, objašnjava pedagoškinja u novosadskoj Osnovnoj školi "Đorđe Natošević", Branka Milovanović.

"Pored razgovora i radionica, koje radimo sa učenicima osmih razreda, svi oni imaju i portfolio profesionalne orijentacije koji im postupno pomaže da dođu do odgovora na pitanje 'Čime zapravo želim da se bavim?'. To im pomaže da negde usmere svoju odluku što se tiče profesionalne orijentacije, odnosno izbora budućeg zanimanja", objašnjava Milovanović.

Ona dodaje da u izboru buduće profesije pomaže i to što ta škola, svake godine, organizuje posete srednjim školama, kako bi mali maturanti bili informisani o uslovima upisa, kao i prijemnom ispitu.

Greške se dešavaju

Značaj profesionalne orijentacije prepoznali su i u novosadskoj Gimnaziji "Svetozar Marković". Prema rečima pedagoškinje Dragane Bajatović, maturanti pokazuju veliko interesovanje za taj vid pomoći:

"Kako nastupi septembar, oni dođu kod pedagoga i psihologa da pitaju da li će biti testiranja, kada će biti testiranje, šta ako ne bude testiranja. Oni imaju veoma izražen osećaj odgovornosti. Oni su svesni – biraju zanimanje za ceo život, roditelji su već jako puno uložili u njihovo obrazovanje. Važno je da ne pogreše, ali i to će se nekad dešavati. U Gimnaziji smo postavili stvari ovako: ajde da mi njima pomognemo koliko možemo, pa će se svako razvijati u određenom pravcu", navodi Bajatovićeva.

Maturanti bi, kaže ona, najkasnije do februara, trebalo da odluče koji će fakultet upisati.

"Kada fakulteti ili univerziteti dođu sa prezentacijom u martu, aprilu ili maju, obično im kažem da je to nepotrebno, jer su se do tada maturanti opredelili. Upoznavanje sa radom nekog fakulteta, treba sprovesti u trećoj godini", smatra Dragana Bajatović.

Šta se traži na tržištu rada

Načelnik za zapošljavanje u novosadskoj filijali Nacionalne službe Miodrag Dražić ističe da je važno da se mladi informišu i o tome koje su profesije tražene na tržištu rada.

"Njima treba prognoza za tri, četiri godine. Učenici osmih razreda treba da čuju neku dugoročnu prognozu, šta će biti, na primer, za tri četiri godine kad završe srednju školu. Ako je, recimo, učenik završio za proizvođača bilja, poljoprivrednog tehničara ili ratara, treba da zna da li će to zanimanje za tri, četiri godine biti suficitarno. Dešava se da, kada odemo u Poljoprivrednu školu, čujemo da učenici po inerciji upisuju Poljoprivredni fakultet. Ne informišu se u Nacionalnoj službi za zapošljavanje o suficitarnosti i deficitarnosti zanimanja", objašnjava Dražić.

Osim učenicima, profesionalna orijentacija namenjena je i onima koji su bez posla, ili koji žele da se prekvalifikuju za drugo zanimanje.

Sve što je potrebno je da osoba koja želi da se prekvalifikuje, ode u Agenciju za profesionalnu orijentaciju, ili psihološko savetovalište, gde će obaviti test i dobiti smernice za buduću profesiju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...