Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Okt.2017, 19:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevencija moždanog udara
Svetski dan moždanog udara obeležava se 29. oktobra. Više od 25.000 ljudi u Srbiji i gotovo šest hiljada u pokrajini Vojvodini godišnje dobije moždani udar. Trećina njih se oporavi, trećina preživi, ali uz trajnu invalidnost, a trećina umre. Faktori rizika su gojaznost, dijabetes, povišen nivo masnoća u krvi, hipertenzija i fizička neaktivnost i na njih se može uticati, kažu stručnjaci.
Simptomi koji ukazuju na moždani udar su: iskrivljenost lica, poremećaj govora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ravnoteže, vida, naglo nastala slabost polovine tela i vrtoglavica. Vreme je najznačajniji faktor u lečenju te bolesti.
"Akcenat je da su to simptomi koji se prvi put javljaju i da su naglo nastali. Svako ko se zatekne uz takvog pacijenta potrebno je da odmah pozove Službu hitne medicinske pomoći, ili ukoliko postoji mogućnost da se odmah jave u Urgentni centar Vojvodine, kada pričamo o Novom Sadu", kaže dr Željko Živanović, upravnik Klinike za neurologiju, KCV.
U dijagnostici i lečenju moždanog udara učestvuju i radiolozi. Oni su, u saradnji sa specijalistima za druge oblasti medicine izveli intervenciju, uklonjena su četiri tromba kod šezdesetšestogodišnjeg pacijenta.
"Ovo nije prava operacija, ali intervencija jeste, to su tzv. endovaskualrni pristupi do krvnih sudova, dolazi se do samog tromba i taj tromb se vadi napolje. Upravo takav tromb izvađen je noćas, i on se inače ne bi mogao hemijskim putem razložiti", kaže prof. dr Petar Slankamenac, v. d. direktora Kliničkog centra Vojvodine.
"Najbitnija stvar je da vam pacijent dođe u terapijskom prozoru, a to je za mehaničku tromboektomiju do šest sati. Značajno je da počnemo što ranije, svakog minuta izumiru nervne ćelije, veće su šanse da ih možemo spasiti", kaže Dragan Anđelić, interventni radiolog, Klinički centar Vojvodine.
U Kliničkom centru Vojvodine primenjuju se najsavremenije metode lečenja moždanog udara, a u planu je i rad na prevenciji.
Ona podrazumeva edukaciju lekara iz vojvođanskih bolnica i domova zdravlja, a zadatak primarne zdravstvene zaštite je da radi na prevenciji faktora rizika za pojavu te bolesti, kaže dr Slankamenac.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
