Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jan.2018, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Praznične trpeze pune kontejnere
Statistika pokazuje da u vreme praznika kupimo skoro 40 odsto više namirnica nego što nam je potrebno, a poražavajuća činjenica je da polovina te hrane završi u kontejnerima. Kako u drugim gradovima Vojvodine, tako i u Kikindi, trpeza za slavu mora da bude prepuna, uprkos tome što će se većina hrane, najverovatnije, baciti.
Januar je mnogima najduži mesec jer su izdaci iznad svakog proseka, trošimo više nego što možemo da priuštimo, a pri tom je i prvi mesec u godini >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prepun praznika i slava. Upskos svemu, slavska trpeza mora da bude bogata, a često i preterano raskošna. Nažalost, ali čini se da je važnija količina hrane od praznovanja i obeležavanja svog zaštitnika. Hrane nakon slave ima u izobilju, pa se vrlo često, bespotrebno baca.
''Uglavnom ta hrana završi kučićima i mačkama. Nijedna porodica koja sebi priušti prase od 30 kilograma, pa ga ispeče, pored sarme i sitnih kolača, raznih rolata i torti, pića i salata, ne može sve da pojede, pa hrana ostaje i na kraju se baca, uprkos današnjem vremenu kada mnogi nemaju sebi da priušte zdrav i kvalitetan obrok'', kaže Milan Maletić.
Preterivalo se i u proizvodnji hrane u domaćim pekarama i drugim objektima brze hrane, pa su tako u pojedinim objektima, na kraju radnog vremena, peciva prodavana u džakovima, kako bi se iskoristila kao ishrana za stoku. Međutim, čini se da je i tome došao kraj, jer pekari prilagođavaju proizvodnju isključivo potrebama svojih mušterija.
''Mi se prilagođavamo potrebama kupaca, tako da pecivo koje u toku dana spremimo sveže i domaće, šta god da nam ostane, mi od 18 do 19 sati imamo akciju kada ga prodamo u pola cene. Ostane nam mala količina, koju rasprodamo i ništa ne bacimo, što je najvažnije'', ističe Angelina Pađen, poslovođa u pekari.
Prepunoj trpezi mesa, ribe, kolača, i drugih poslatica, teško ko može da odoli, pa pored toga što previše kuvamo i mesimo, prekomerno se i gostimo.
''Treba jesti sve, ali u granicama normale pogotovo u vreme slavlja. Treba napraviti jedan blagi proračun u smislu obroka tako da međuoboroci treba da budu manje kalorični i da se sprema samo onoliko koliko je potrebno za proslavu'', napominje dr Goran Abraham, iz Udruženja ''Zdravlje na dlanu''.
Ako već prekomerno kuvamo za vreme praznika, u restoranima se takođe gomila višak hrane, mnogi ljudi pomisle i na doniranje narodnim kuhinjama. Međutim, u obzir dolaze isključivo zapakovane i konzervirane namirnice.
Aranka Felbab iz Crvenog krsta Kikinada kaže:
''Crveni krst kao organizovani sistem zasnovan na zakonskim procedurama, a posebno kada se radi o narodnoj kuhinji, koja je takođe organizovan sistem, gde se procedure moraju poštovati, gde je bezbednost korisnika na prvom mestu, ne može da prihvati kuvanu hranu od donatora jer je zaista to nedopustivo''.
Statistika pokazuje da u vreme praznika kupimo skoro 40 odsto više namirnica nego što nam je potrebno, a poražavajući podatak je da polovina te hrane završi u kontejnerima.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
