Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Okt.2014, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prazan zid kao platno - da ili ne?
Dvoje mladih Beograđana, Tamara i Andrej, predložili su likovno rešenje za mural kojim učestvuju na konkursu građevinskog investitora koji, inspirisan iskustvima australijskog grada Melburna, pokušava da podstakne interesovanje za uličnu umetnost u svojoj branši.
''Vrlo je jednostavno, kada imaš jednu boju u ruci i vidiš neki zid, možeš ostaviti svoj trag na njemu. Mnogo je lep osećaj proći i videti nešto što si ti nacrtao, bilo to prihvaćeno ili ne", rekla je Tanjugu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Tamara.
"Crtači grafita će prepoznati svakog svog bilo gde u svetu i obradovaće mu se. I samo druženje ima veliku ulogu u svemu tome. To je zapravo jedna od stvari koja inspiriše kao i sloboda izražavanja, kretanja i komunikacije sa svetom ulice'', ističe Tamara kojanamerava da iduće godine upiše likovne studije.
Projekat, veoma profesionalno realizovan, tiče se zida spoljnjeg stepeništa zgrade u jednom od novih stambenih jedinica na Banovom Brdu. Uslov da to bude koloritni vatromet, čini se u potunosti je ispunjen. Njihov mural je ne samo čarolija boja već i izmaštani svet u kojem se prave stepenice prepliću sa naslikanim.
Tamara i Andrej su iskustvo crtača grafita stekli oslikavajući delove fasada, a posebno zidove podzemnih prolaza i garaža na Novom Beogradu. Ovo bi, međutim, bio njihov prvi "legalan" mural, koji bi naslikali ne samo uz dozvolu vlasnika, već i uz određenu novčanu nadoknadu.
Murali su danas postali deo urbanog pejzaža širom sveta. Oni krase fasade mnogih zgrada u Berlinu, Njujorku, Amsterdamu, Parizu, Sao Paolu kao i u pomenutom Melburnu čije vlasti ovaj vid umetnosti shvataju veoma ozbiljno.
Drugi po veličini australijski grad susreo se sa urbanom umetnošću još početkom 1970-ih godina, a danas važi za "svetsku prestonicu strit arta", u kojoj su svoje radove ostvarili mnogi međunarodno priznati umetnici kao što su Banksy, Above, Fafi, D'Face, Logan Hicks, Revok, Blek le Rat, Invader i Shepard Fairey.
Prvi festival grafita u svetu održan je upravo u Melburnu 2004, a o strit art sceni u ovom gradu 2005. snimljen je dokumentarni film RASH koji istražuje kulturne vrednosti strit arta i njegov uticaj na javni dijalog.
U tom kontekstu, interesantno je napomenuti da su gradski oci Melburna vremenom počeli da na strit art gledaju kao na umetničku formu, imajući pritom sve manje razumevanja i tolerancije prema običnim grafitima (tags), koji se doživljavaju kao vandalizam.
"Postoji velika razlika između strit arta i grafita. Strit art je više umetničkog tipa i uspeo je da se odvoji od vandalizma i grafita, pa je dobio svoje mesto u galerijama. Grafiti i dalje ostaju neprihvaćeni jer se smatraju vandalizmom. Koliko god ta razlika bila velika, strit art i grafiti se zajedno bore protiv establišmenta'', kaže Tamara.
''Grafiti su nama inspirativni jer su nam pomogli da osetimo likovnost, da ojačamo našu percepciju, da naučimo da čitamo taj ulični jezik. Ceo grad je naše platno, a ta sloboda može lako preći u vandalizam. Ja nisam pokrenuta borbom već isključivo željom za crtanjem i ulepšavanjem sivila kao i zbog potrebe za izražavanjem'', objašnjava ona.
Debata o tome šta je ulična umetnost, a šta narušavanje gradskog prostora, posebno kada su u pitanju javni objekti, ne prestaje da suprotstavlja pobornike i protivnike grafita. Nakon decenija bujanja (po nekima divljanja) strit arta, zvaničnici mnogih gradova su početkom 1990-ih odlučili da obuzdaju i koliko je to moguće kanališu ovaj pokret.
U većini slučajeva, njihova namera nije bila da u potpunosti zabrane grafite, svesni da je to odličan način da se podstakne kreativnost mladih,već da se grad očisti i pre svega zaštite spomenici.
Najčešće se navode primeri Njujorka i Pariza, dva grada u kojima postoji veoma živa i priznata strit art scena, a koji primenjuju rigorozne mere protiv "ilegalnih grafita".
U Njujorku je 1995. gradonačelnik Rudi Đulijani pokrenuo široku kampanju suprotstavljanja ovom fenomenu koji je tada dobio epitet "metastaza". Uvedena je zabrana prodaje boja u spreju osobama mlađim od 18 godina, zaprećene su novčane kazne (350 dolara za svaki akt grafiti-vandalizma) i kazne društveno-korisnog rada, uz utvrđivanje odgovornosti roditelja maloletnika.
U Parizu, kazne su još drastičnije i kreću se od 1.500 do 30.000 evra, a u nekim slučajevima su čak predviđene i zatvorske kazne. Sam sadržaj poruke (pretnja smrću, podsticanje rasne mržnje, kleveta, itd) može biti predmet krivičnog gonjenja.
U oba grada postoje prostori dostupni strit art umetnicima koji, međutim, ističu da se legalizacijom banalizuje, "institucionalizuje" sama forma grafita, čineći je manje spontanom i atraktivnom. Naime, mnogi umetnici smatraju da je nalet adrenalina i uzbuđenje rada u ilegali, protiv sistema, ono najdragocenije, najinspirativnije u ovom umetničkom činu.
Beograd, takođe, ima aktivnu i u svetu priznatu strit art scenu. Nedavno je portret američkog glumca Robina Vilijamsa, vizuelni omaž preminulom oskarovcu, koji je na zidu oronule fasade u Karađorđevoj ulici naslikao mladić po imenu Marko, obišao ceo svet.
Podrugljiva poruka "Džaba ste krečili" jedan je od najpoznatijih srpskih grafita koji se citira i u leksikonima urbane kulture.
Prvi grafiti pojavili su se u Beogradu sredinom 1980-ih, u istom talasu sa repom i brejkdensom. Do značajnijeg razvoja strit arta dolazi deceniju kasnije kada beogradski klinci - okupljeni u AGC ekipi, ostvaruju prava umetnička dela na zidovima bloka 45.
Danas je grafit prisutan u celom gradu, a ne smo na periferiji. Zapravo se može reći da gotovo i nema ulice, pa ni zgrade ni spomenika bez nažvrljane poruke. Poslednji primer su pretnje organizatorima parade ponosa ispisane na brojnim mestima, a koje je teško podvesti pod "umetnost" makar ona bila i ulična.
Sve to ostavlja utisak musave i zapuštene prestonice. Naročito je teško opravdati grafite kada se njima narušava izgled spomenika i javnih institucija. Osim što predstavljaju ruglo, njihovo uklanjanje se mora obaviti posebnim konzervatorskim metodama koje grad koštaju i po nekoliko desetina, pa i stotina hiljada dinara.
Dovoljno je spomenuti spomenik knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu Republike, za čiju je sanaciju, uključujući čišćenje od grafita, 2013. potrošeno milion dinara.
Problem je nesumnjivo veliki i zahteva široku i ozbiljnu akciju gradskih vlasti koje su se dosad malo ili nikako bavile ovim fenomenom. Kampanje za ulepšavanje grada, kao što su "Beogradizacija" i "Obojimo grad" ostaju sporadične, a Beogradu je potreban sveobuhvatan i dugoročan plan kojim bi se, kao u slučaju Njujorka i Pariza, barem zaštitio centralni deo prestonice i njena kulturna i istorijska baština.
Beogradski oci, kažu građani, trebalo bi da kažu "ne" vandalizmu ali da podstiču urbanu umetnost, kako bi grad dobio umiveniji i moderniji imidž. Ne samo zbog stranih posetilaca, već i samih Beograđana koji zaslužuju da žive u prestonici 21. veka.
Grafiti, izraz nastao od italijanske reči "graffito", što u prevodu znači škrabati, datiraju još od stare Grčke i Rima, a neki istoričari čak tvrde da su postojali i pre više od 45 miliona godina.
Savremena istorija, pak, njihov nastanak vezuje za 1968. kada počinju da se pojavljaj u u njujorškom metrou, odnosno na ulicama Pariza paralelno sa tadašnjim socijalnim buntom.
Grafit je, po definiciji, crtež ili natpis koji je naslikan, iscrtan ili urezan na javnom ili privatnom dobru, spomeniku, zidu ili bilo kojoj drugoj površini kojoj to nije namena.
Grafit je svojevrsni glas naroda, način da se prekrše pravila i da se jasno i glasno iznese neki stav, kritika, nezadovoljstvo.
To je, takođe, način kojim umetnik izražava svoju kreativnost, maštovitost. To je vizuelna umetnost sa većom ili manjom dozom subverzivnosti. Može da budu delo jednog umetnika ili grupe nekoliko crtača.
Danas su grafiti deo raznih umetničkih formi, i to čini se potpuno ravnopravno. Prerastao je u urbani estetski fenomen koji je zahvaljujući umetnicima, poput Amerikanca Žan Mišela Baskijata (1960-1988) i u novije vreme Britanca Benksija, postao priznat i poštovan.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
