Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Dec.2015, 18:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prava boraca i žrtava rata i dalje u fioci
Iako je prošlo godinu dana od javnih rasprava o novom Zakonu o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, nije poznato šta tačno stoji u predlogu nacrta tog zakona. Zakon priprema Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je odbilo da Fondu za humanitarno pravo dostavi tekst predloga tog zakona. Razlog za to je, kažu u Ministarstvu, to što još nemaju gotov nacrt, već samo njegovu radnu verziju.
Važeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Zakon donet je 1996. godine po završetku konflikata u Bosni i Hrvatskoj. Za ratne veterane bitka za njihova prava nije okončana. Osim toga, stručna, psihološka pomoć većini je baš sada preko potrebna.
"Ovi ratni sindromi što nas sada hvataju, to nigde nije niti ubeleženo niti priznato niti nam se na bilo koji način da ukazuje pomoć, da li od strane neke institucije, bolnica, domova zdravlja", priča za RTV predsednik Skupštine ratnih veterana za Vojvodinu Stevan Milijin.
On je tokom 1992. godine bio inženjerac, a u rezervi je bio i za vreme bombardovanja 1999. godine. Njemu, kao i još oko 50 hiljada ljudi, koliko ih broji Udruženje ratnih srpskih veterana, pre svega bi značilo priznanje da su bili borci, a potom i novčana naknada.
"Jedan deo veterana je dobio nadoknadu, pod znacima navoda, da su to bile nerazvijene opštine, odnosno jug Srbije, a svi ostali su zapostavljeni. Ako je neko dobio, treba i drugi da dobiju" smatra Milijin.
Da li novi predlog Ministarstva i to reguliše, za sada je nepoznanica, jer taj tekst nije dostupan javnosti, pa ni nevladinim organizacijama. Zbog toga se Fond za humanitarno pravo obraćao i Povereniku za informacije od javnog značaja.
Međutim, taj dokument nisu dobili na uvid, pa postavljaju pitanje zbog čega je nešto što se odnosi na veoma osetljivu grupu ljudi skriveno od javnosti.
"Sa druge strane vrlo je važno napomenuti da po svemu sudeći taj nacrt ne menja postojeći zakonski okvir koji se tiče civilnih žrtava rata, a postojeći zakonski okvir je, kao što smo već nekoliko puta naglašavali, kritikovan od svih relevantnih međunarodnih institucija. Počev od Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske komisije", podvlači izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović.
Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Dragan Popović neobjavljivanje Predloga nacrta pravda time što je to i dalje samo radna verzija.
"Onog momenta kada dobijemo saglasnost iz svih ministarstava, kada radna grupa usvoji konačni oblik koji treba da ide zakonodavnom odboru, Vladi i u Skupštinu, to će biti objavljeno" ,dodaje Popović.
Dok čekamo da Nacrt bude na sajtu, dostupan svima, RTV-u je u Ministarstvu rada, između ostalog, rečeno da predlog prvi put uvodi kategoriju boraca dok bi civilne žrtve trebalo da imaju određene olakšice.
Uvršten je i jedan od predloga iz ovog modela zakona kojeg je pisao Fond za humanitarno pravo – a to je pojam nestalih lica. Za detalje o tome koja tačno prava njihove porodice dobijaju moraćemo još da sačekamo.
Na pitanje kako će biti tretirane žrtve Oluje i drugih vojnih akcija, državni sekretar kaže da su oni problem zakonodavstava Hrvatske i Bosne i Hercegovine i drugih država nastalih raspadom Jugoslavije.
Ipak, dok još nije napisana konačna verzija teksta nacrta novog zakona, a prema informacijama koje dolaze iz medija, u Fondu sumnjaju da će on isključiti određeni broj žrtava i da će takav Zakon morati da se menja kako bi se usaglasio sa međunarodnim standardima.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
