Izvor: Magyar Szó, 03.Apr.2015, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozicije koje ne podrazumevaju odgovornost
Prošle nedelje se, u mesnoj zajednici Ker, u dvorištu jedne porodične kuće pojavila lisica. Njuška joj se penila, verovatno je bila bolesna. Uvukla se u ugao dvorišta i sedela je tamo mirna. Domaćin se bojao da će lisica napasti nekog od ukućana i počeo je da traži nadležne; zoo-vrt, javno komunalno preduzeće, komunalnu policiju, pa čak i policiju. Niko se nije osetio nadležnim, svako je odgovornost prebacivao na drugoga, dok je na kraju, posle dugog natezanja na lice mesta izašla >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << ipak komunalna policija. Prema vestima, sve je to trajalo oko pet sati: toliko je trebalo vremena da nadležni postupe po tužbi jednog građana.
Slična situacija je i sa slučajem koji se odvija u Skadarlijskoj ulici. Opšta je pojava, svugde se susrećemo sa tim, ljudi dobijaju nekakve pozicije, koje verovatno nose i određene odgovornosti, ali ovi ljudi zbog nečega misle da im fotelje i razne prednosti pripadaju, a uz sve to ne treba da pokažu nikakvu odgovornost. Često se dešava da pokušavamo da pođemo za određenom temom, da obiđemo određeni problem, pa se nađemo u gore pomenutom đavoljem krugu: svi nas pošalju na neku drugu adresu, do druge, više instance, da bi na kraju stigli do gradonačelnika. Priča je otprilike sledeća: ovaj grad ima prilično veliku grupu raznih službenika, činovnika, sa različitim kvalitetima, a u ovoj grupi svi imaju svoju nadležnost, svoj zadatak, svoju odgovornost. Ukoliko se, međutim, pojavi neki problematičan slučaj, svi prebacuju odgovornost na nekog drugoga, dok se ne stigne do gradonačelnika: on je taj, koji mora da učini nešto i da nađe neko rešenje.
Naravno, sa pravom se postavlja pitanje zbog čega uopšte postoje onda ti silni direktori, inspektori, koordinatori, činovnici koji su radno mesto dobili prema već poznatoj šemi? Mogla bi onda i lisica da sedi na tim pozicijama. Naravno, ne želim uopštavati, u raznim službama rade i veoma kompetentni ljudi, ali nikako da neko uzme odgovornost za nešto, uvek su u većini oni koji traže privilegije. Možda baš zbog toga što su u svoju fotelju dospeli na leđima nekog drugog, zahvaljujući nekoj rodbinskoj, prijateljskoj ili stranačkoj vezi.
Pojava je opšta. Šta se desilo prilikom tragedije helikoptera pre dve nedelje? Poginula je beba. Kako su reagovali ministri odbrane i zdravstva? Žao nam je, ali mi nismo odgovorni ni za šta. Kao što se ni guvernerka ne oseća nadležnom za očuvanje stabilnosti dinara.
Negde su iskliznule sve te stvari. Služba ide ruku pod ruku sa odgovornošću, ali je kod nas i to drugačije: onaj ko ima određenu poziciju, svoje privilegije proistekle iz pozicije koristi da odgovornost prebaci na drugoga.
