Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Sep.2014, 07:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslanici o visokom obrazovanju

Ministar prosvete Srbije Srđan Verbić izjavio je danas da je visoko obrazovanje najkvalitetniji deo obrazovnog sistema Srbije, ali da taj sistem treba unaprediti, te su neophodne i izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.

"Bez obzira na sve probleme, visoko obrazovanje u Srbiji je bitno bolje od zemalja u okružnju. To se vidi i na poslednjoj Šangajskoj listi. Tim segmentom obrazovanja možemo da budemo zadovoljni, ali nekim drugim ne možemo, i zato su bile neophodne izmene >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zakona", rekao je Verbić, obrazlažući u Skupštini Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Naveo je da se Zakon o visokom obrazovanju ne menja samo zbog usklađivanja s propisima Evropske unije, već zbog svega "što nas svakodnevno tera na promene i poboljšanje sistema".

Neki od razloga za izmene zakona, po rečima Verbića, su problemi u postupku dobijanja dozvole za rad i akreditacije, primedbe Agencije za borbu protiv korupcije zbog nepostojanja rokova za izdavanje dozvola, imenovanja, obezbeđivanje javnosti rada, priznavanje stranih visokoškolskih isprava.

Glavne promene u zakonu su transparentnost rada visokoškolskih institucija, uspostavljanje registara doktorskih disertacija i nastavnika, priznavanje stranih visokoškolskih diploma.

"Nikada nije bio problem da se uspostavi 'softver' za registar doktorskih disertacija i nastavnika, već je problem bila različita motivacije za odgovoran pristup tom poslu, te su ovog puta utvrđeni rokovi da se registri uspostave", kazao je ministar.

Pri priznavanju stranih diploma postoje tri kategorije: akademsko, odnosno priznavanje za nastavak obrazovanja, gde će se i dalje pitati one visokoškolske institucije na kojima će kandidat nastaviti školovanje, a drugo je profesionalno priznavanje - za potrebe zapošljavanja, za koje, kako je naveo, nema potrebe da se radi preko univerziteta, već će to mnogo efikasnije uraditi samo ministarstvo.

"Zbog toga je predviđeno osnivanje ENIC/NARIC centra, za koje je predviđeno sedam radnih mesta, za brzo i efikasno priznavanje stranih visokoškolskih isprava, što će omogućiti povratnicima iz inostranstva da njihova diploma bude validna i da mogu da se zaposle", kazao je Verbić.

Treća kategorija priznavanja visokoškolskih diploma, po rečima ministra, jeste radi regulisanih profesija, ali to nije moguće rešiti ovim zakonom, već je potreban nov zakon o tim profesijama.

Taj propis bi, kako je naglasio, morao da bude donet uskoro, da bi se na odgovarajući način rešenja tog zakona primenila na Zakon o visokom obrazovanju.

Ostale novine u Zakonu o viokoškolskom obrazovanju su utvrđivanje rokova u postupku akreditacija, izdavanje i oduzimanje dozvola za rad visokoškolskih institucija, koje će, kako je dodao Verbić, izazvati i izmene u Zakonu o prosvetnoj inspekciji.

Novina je - da bi bio kvalitetan, postupak akreditacije u studijskim programima doktorskih studija uvodi i jednog člana komisije - recezenta, iz inostranstva.

Takođe je novina uvođenje mogućnosti angažovanja saradnika van radnog angažovanja, u skladu s potrebama visokoškolskih ustanova, otklanjanje problema studenata koji dovode do gubitka statusa i upis u narednu školsku godinu.

Izmene zakona o visokom obrazovanju otvaraju i mogućnost upisa stranih studenata na univerzitete u Srbiji pod jednakim uslovima, ali kada Srbija pristupi EU.

Verbić je naveo da usvajanjem izmena Zakona o visokom obrazovanju neće biti rešeni svi problemi i da Radna grupa nastavlja da radi na unapređenju tog zakona, kako bi do kraja 2015. bio donet potpuno nov zakon.

Elektronske zdravstvene kartice koštaće 400 dinara

Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Srbije Momčilo Babić izjavio je danas da će nova cena izdavanja elektronske zdravstvene kartice biti 400 dinara, ali će ih 1,2 miliona najsiromašnijih građana dobiti dobiti besplatno.

"Narodna banka Srbije nas je obavestila da će 1,2 miliona odštampanih, a nepersonalizovani zdravstvenih kartica pokloniti građanima, odnosno svima onim kategorijama najsiromašnijih građana koji ostvaruju pravo zdravstvene zaštite po takozvanom članu 22", rekao je Babić na sednici Odbora za zdravlje i porodicu.

Odbor je razmatrao Predlog izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju, kojim se rok za zamenu papirnih zdravstvenih knjižica elektronskim odlaže do 31. decembra 2016.

"Ubeđen sam da će napredak koji je ostvaren u primeni elektronskog zdravstvenog recepta znatno podstaći sve građane da sebi obezbede ovu zdravstvenu karticu, kako bi izbegli nepotrebne odlaske kod lekara radi potpisivanja recepta", rekao je direktor RFZO Srbije.

Prema njegovim rečima, elektronski recept će biti "emitovan u eter svih apotekarskih ustanova", a biće napravljena personalizacija kartica za oko 7.000 izabranih doktora primarne zdravstvene zaštite i oko 3.500 farmaceuta u svim apotekama koje su u ugovornim odnosima sa RFZO.

Kako je istakao, uvođenje elektronskih recepata i sistema koji uključuje elektronske kartice donosi uštede. Naveo je primer uštede Mostarsko-neretvanskog regiona BIH za nabavku lekova od 40 odsto.

"Ako bi se u Srbiji i za 30 odsto smanjili troškovi za lekove to bi značilo uštedu od neverovatnih 100 miliona evra", rekao je direktor RFZO.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...