Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jul.2021, 10:31

Poslanici: Zakon u BiH nametnut, ne donosi dobro regionu

Poslanici većine u Skupštine Srbije ocenili su danas da je Zakon o zabrani negiranja genocida u BiH nametnut i da ne može da donese ništa dobro regionu.

Potpredsednik Skupštine Srbije i poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Orlić rekao je za Tanjug da nametnuta odluka Valentina Incka ne može da bude dobro rešenje, jer, kako kaže, bilo kakvo nametanje i navođenje silom, da ljudi nešto poštuju, nikada nije donelo dobro.

"Pa samim tim, ne može ni ova odluka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koja je uzburkala duhove i podigla tenzije u BIH, što je bilo za očekivati. On je bio svestan da će se to dogoditi, kao što su bili svesni i oni koji taj dekret pozdravljaju", rekao je Orlić.

Jasno je, kaže, da se to radi svesno i namerno, a koliko je to "dobro", ne treba nikome objašnjavati, jer "uzburkati narod nikada nije dobro", a naročito u podneblju koje je krhko i osetljivo.

"Našem regionu treba pristupati sa posebnom pažnjom i svaki potez treba mnogo puta da se promisli pre nego što se povuče", rekao je Orlić.

On je dodao da je prirodno i logično da ima reakcija u Republici Srpskoj.

"Ono što je sasvim sigurno je da će RS imati podršku Srbije, kao što je imala i do sada. Srbija će nastaviti da podržava RS i u ekonomskom, ali i u svakom drugom smislu", poručio je Orlić i dodao da će Srbija svakako pozivati i na ozbiljnost.

"Mislim da ono što je uradio pred sam kraj mandata Valentin Incko nije bilo potrebno, ako je želeo da iza sebe u BiH ostavi nešto dobro, da ostavi mir među ljudima, da ostavi stabilnu situaciju, naprotiv, on je bukvalno detonirao jednim zakonom čitavu BiH i uneo novu zlu krv među narode", ocenio je za Tanjug poslanik SNS Milenko Jovanov.

On je ocenio da to svakako nije dobro.

"RS mora da odgovara mirno staloženo i mudro, mora da nađe način da zaštiti ono što je u interesu srpskog naroda i RS, ali i da vrlo jasno pokaže stav prema onome što je urađeno. Neće to biti lako", smatra Jovanov.

Kako kaže, sve to što se radi predstavlja uvod u nešto što je negativno.

"Mislim da srpski narod i RS moraju da nađu modalitet da u budućnosti funkcionišu i da nađu način kako da žive zajedno sa bošnjačkim narodom. Mislim da tu nema razloga za neke nove sukobe i teške situacije", rekao je Jovanov.

On je podsetio da je "naša ruka sve vreme u vazduhu" i da je predsednik Vučić nekoliko puta pokušavao da uspostavi neku saradnju, a da je dobijao uvrede, pa i pokušaj ubistva.

Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević ocenjuje da je zakon u BIH skandalozan i nametnut što, kako kaže, svakako nije dobro.

"Suština zakona koji je predložio Incko je potpuno jasna, da se Srbima zabrani da govore o istini i pravdi. Sa druge strane Incko je izgleda rešio da pred kraj svog mandata ne doprinese onome što jeste suštinski cilj zbog kojeg je u BIH, a to je pomirenje već da produbi i zaoštri odnose između tri naroda, Bošnjaka, Hrvata i Srba", rekao je Milićević.

Funkcioner SPS je ocenio da je to konačan obračun sa Aleksandrom Vučićem i sa svima koji nikada neće dozvoliti da Srbija bude genocidna država i da Srbi budu genocidan narod.

"Sa druge strane postavlja se pitanje sa kojim ovlašćenjima Incko donosi jedan ovakav zakon", rekao je Milićević.

S druge strane, u Skupštini Srbije u proceduri se nalaze dva akta u vezi sa zločinima, odnosno navodnim "genocidom" u Srebrenici.

Jedan je podneo poslanik SDA Sandžaka, a drugi poslanik na listi SNS Marijan Rističević.

Nijedan od njih nije se našao na dnevnom redu parlamenta.

Imamović pozdravlja stupanje zakona u BiH na snagu i ocenjuje da je strogo kažnjavanje onih koji negiraju genocid i veličaju ratne zločince civilizacijska obaveza i ključni uslov za uspostavljanje trajnog mira.

On je dodao da rezolucija o genocidu u Srebrenici, koju je ta poslanička grupa podnela, između ostalog, predviđa uvođenja odredaba o kažnjavanju za negiranje genocida i veličanje zločinaca i u Krivični zakonik Srbije.

"Zemlje regiona svojim rezolucijama jasno osuđuju genocid u Srebrenici i prihvataju pravosnažne presude međunarodnih sudova, dok Srbija polako postaje izolovano ostrvo na kome se slobodno veličaju genocid, ratni zločini i zločinci", tvrdi Imamović.

Rističević kaže da je Enis Imamović "prepisao" rezoluciju koju su podneli Marinika Tepić, Nenad Čanak i "neka ranija postava u prošlom sazivu".

"Moja rezolucija nije o Srebrenici, i zove se Rezolucija o zločinima u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine. Kao prateći dokument u mojoj rezoluciji su i prilozi sa dokazima kojima ja želim da dokažem da genocida nije bilo, ali da je velikog zločina u i oko Srebrenice bilo", rekao je Rističević.

"Očigledno da postoje namere da se navodno u ime pomirenja u onoj drugoj rezoluciji da se osudi samo jedna strana, da su žrtve jedne strane vrednije nego žrtve sa druge strane koje se u njihovoj rezoluciji uopšte ne pominju", rekao je on.

Kaže da je njegova rezolucija nešto što bi moglo da se usvoji, ali se, kaže, ne ljuti ukoliko to ne dođe na dnevni red.

Skupština Srbije počela je danas novu sednicu

Skupština Srbije počela je danas novu sednicu na kojoj će poslanici razmatrati predloge zakona o izmenama Zakona o kulturi i Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, koje je podnela Vlada Srbije.

Poslanici će na sednici razmatrati i Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi broj 1/2021 o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metode administrativne saradnje iz člana 14. stav 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je na početku sednice da će poslanici danas razmatrati predloge zakona o izmenama Zakona o kulturi i Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, da će sutra, u prepodnevnom delu sednice, razmatrati Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi broj 1/2021.

On je rekao i da će sutra u 13.30 časova republički javni tužilac Zagorka Dolovac, koja je na ovu funkciju treći put izabrana 22. jula ove godine, položiti zakletvu, dok će od 16.00 časova poslanici postavljati pitanja Vladi Srbije.

Posle postavljanja pitanja Vladi Srbije poslanici će se izjašnjavati o tačkama dnevnog reda sednice koja je počela danas.

Čomić: U UO ustanova najmanje 40 odsto manje zastupljenog pola

Skupština Srbije počela je danas raspravu o izmenama Zakona o kulturi, koji se sada usaglašava sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

Prema izmenama Zakona o kulturi, kako se navodi u predloženom rešenju, Nacionalni savet za kulturu treba da obezbedi zastupljenost od najmanje 40 odsto predstavnika manje zastupljenog pola.

Takođe, i upravni i nadzorni odbori ustanova u kulturi treba da obezbede zastupljenost od najmanje 40 odsto predstavnika manje zastupljenog pola.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić podsetila je da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti u primeni od 1. juna i da uspostavlja nova pravila za uravnoteženu zastupljenost polova.

"Osetno neuravnotežena zastupljenost polova postoji kada je zastupljenost jednog pola niža od 40 odsto u odnosu na drugi pol, osim ako iz posebnog zakona ne proizilazi drugačije. Shodno tome postoji obaveza usaglašavanja Zakona o kulturi kao sistemskog akta sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti", rekla je Čomić u Skupštini Srbije.

Ona je precizirala da se izmenama Zakona o kulturi utvrđuje obaveza da upravni odbori ustanova kulture od pet članova imaju najmanje 40 odsto predstavnika manje zastupljenog pola.

"Važno je napomenuti baš kada je oblast kulture u pitanju da teško da će biti boljeg dokaza da Zakon o rodnoj ravnopravnosti nije zakon o ženama, već zakon o ženama i muškarcima", rekla je Čomić.

Pred poslanicima je i Predlog zakona o izmeni Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti kojim se utvrđuje da se za direktora biblioteke imenuje lice koje ima visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi i koje ispunjava druge uslove utvrđene statutom biblioteke.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...