Izvor: Magyar Szó, 22.Jul.2016, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poskupljuju tovljene svinje
Ovih dana je počela da se povećava otkupna cena žive svinje. Interesantno je primetiti da su odmah reagovale i prodavnice: dok smanjenje otkupne cene samo nakon nekog vremena prati smanjenje cene u prodavnicama, povećanje iste se odmah odrazilo u maloprodajnim cenama.
Tržište tovljenika su u proteklih godinu dana označavale male cene. Plaćalo se između 120 i 125 dinara po kilogramu, ponekad i manje. Ovih se dana počela povećavati cena, pa se za svinje plaća i od 140 do 160 >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << dinara.
Prema proizvođačima cene su počele da se povećavaju i u Evropskoj Uniji, polako se prazne zalihe, što ima uticaja i na domaće tržište. Interesantan je paradoks da je cena prasića rekordno niska: plaća se svega između 120 i 130 dinara za kilogram.
Čaba Mikuška, predsednik opštinskog udruženja proizvođača svinja iz Bačke Topole smatra da je trenutno stanje privremeno i misli da to može potrajati najviše mesec i po dana. U ovom periodu godine se obično povećava cena svinje, tome sada doprinosi to da su se farme na severnom delu zemlje ispraznile, tako da potražnja polako prelazi ponudu, što diže cene. Ako je iz nekog transporta nedostajalo još nekoliko tovljenika, otkupnici su plaćali i po 160 dinara po kilogramu, samo da bude pun kamion. Mikuška kaže da 40 posto proizvodnje svinja države daju veliki proizvođači koji raspolažu sa sopstvenim kapacitetima za preradu. Za njih je važno da ceo proizvodni ciklus bude rentabilan i za njih nije najbitnija cena tovljenika. Međutim, mnogi od malih proizvođača su prestali sa tovljenjem. Farme sa kapacitetom od 500 i više tovljenika istrajavaju.
Potpredsednik udruženja proizvođača svinja Fedor Tomić kaže da su se i u Evropskoj Uniji oslobodili zaliha, otkupna cena svinja je i u Mađarskoj povećana na 410 forinti, što iznosi oko 160 dinara. To utiče i na domaće cene. Zbog neuravnotežene potražnje se ponekad povećava broj tovljenika, tada se proizvođači preplaše i svinje prodaju ispod cene. Zbog toga ne postoji stabilni fond svinja u Srbiji. Tomić kaže da bi se za uređenje ove grane trebali menjati i propisi. Kod nas je obavezna vakcinacija protiv kuge, ali se na tržištu EU ne može prodati vakcinisana svinja, to jest, meso vakcinisane životinje. Istovremeno, vakcina protiv pneumonije bi se i kod nas morala uvesti obavezno. Posledica ove neuređenosti je niska cena prasića.
Predsednik saveza uzgajivača svinja Srbije, Ferenc Major, koji je član bačkotopolskog udruženja je rekao da prosečan srpski proizvođač ima u proseku između 6 i 8 krmača, a oni predstavljaju 60 posto domaćih proizvođača. U razvijenim državama se po jednoj krmači proizvodi i 30 prasića godišnje, dok je kod nas ova brojka 22. Sve je povoljnije i korišćenje hrane, za povećanje težine od jednog kilograma potrebno je manje od 3 kilograma hrane. Istovremeno, savremen uzgoj svinja ide u pravcu da se tovljenici drže na betonskim zatvorenim farmama gde ne vide ni sunca tokom svog kratkog života, ali ovakav uzgoj podrazumeva značajnu upotrebu lekova. Domaći proizvođači su često u stanju da u odgovarajućoj meri imaju pristup razvojnim sredstvima.
Nimrod Tomik, potpredsednik Kruga gazdi takođe drži svinje. Ukazao je da od repromaterijala poskupljuju i soja i kukuruz, tako da cena još uvek zaostaje od proizvodne cene, što znači da se uzgoj svinja i dalje ne isplati.
