Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Nov.2017, 14:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posejano više pšenice, ali njive posne
Poučeni sve jačim sušama i klimatskim promenama kojima još jedino ozime kulture izmiču, naši ratari su ove jeseni posejali više pšenice nego lane. Zajedno sa uljanom repicom to je povećanje od gotovo 40 odsto, tvrdi savetodavac u novosadskoj Poljoprivrednoj stanici Janko Pap.
"Izuzetno agroekološki lepa jesen pogodovala je našim ratarima. Uspeli su da urade većinu poslova koje preporučujemo za taj periodu. Nisu samo agrotehnički rokovi setve pšenice i uljane repice >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bitni, već i oranje koje je preporučeno za oktobar i novembar. Nije dobro čekati sneg, pa da se on zaorava. Kiše su za ozime strnine i uljanu repicu došle u pravi čas, odnosno u poslednjem trenutku. Pre kiše počeo je počelo da nedostaje vlage kod posejane pšenice. U ovom trenutku polja su se ravnomerno zazelenela od ponikle pšenice. Kada je reč o setvi, možemo da kažemo da je pšenicom posejano 30 odsto više nego lane. Zajedno ozime strnine i uljana repica zauzimaju 40 odsto više njiva", ocenjuje Pap.
Međutim, Janko Pap upozorava na besparicu mnogih poljoprivrednika, koji sve više izostavljaju bitne agrotehničke mere i pretpostavke za visok prinos.
"Šta da kažu naši proizvodjači u nekim atarima gde je prinos soje bio 300 do 400 kilograma, ili kukuruza 2 tone po katastarskom jutru? Tu nedostaje novca za zakup zemljišta, a ne za neka veća ulaganja u agrotehniku. Zato naši ratari u takvim situacijama neku agrotehničku operaciju izostave. U prvom redu štedi se na đubrivu, na kvalitetnom semenu i na kvalitetnoj pripremi za setvu", upozorava Janko Pap.
On podseća i na sve veći pad sadržaja humusa na našim oranicama.
"Vodimo evidenciju naših gazdinstava koja posećujemo i mogu da konstatujem da je ostao veoma mali broj proizvođača koji se bave stočarstvom. Uz to, neretko se iznose žetveni ostaci sa njiva za proizvodnju energenata, peleta i drugog. To je izuzetno štetno za humus koji se smanjuje na oranicama. Već imamo proizvođače koji analiziraju plodnost zemljišta i ponegde je sadržaj humusa pao ispod 1 odsto. Mi to žargonski kažemo da to više nisu plodne njive već građevinsko zemljište," zaključuje Janko Pap.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
