Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Okt.2017, 14:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polemika: Žena vojnik ili vojnikinja
Povodom aktuelne teme o rodno senzitivnom jeziku, promenama u srpskom, kao i o najavljenoj novoj regulativi i pravilima, na društvenim mrežama se pojavio ranije usvojen zvaničan stav Instituta za srpski jezik SANU, koji je ponovo izazvao opšte polemike o ispravnosti rodno diferenciranog jezika.
Da li je upotreba rodno senzitivnog jezika feminizacija profesije? Stav Instituta za srpski jezik je jasan i on između ostalog kaže da kategorija ženskog roda nije jedino sredstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za obezbeđivanje vidljivosti žena.
Ali ako u obzir uzmemo da u našem jeziku odavno postoje profesije pisane u ženskom rodu, i da se jezik menja kako onda tumačiti taj dokument?
"Mislim da se pre svega radi o tekstu gde je naučni autoritet upotrebljen u jasne političke svrhe i to pre svega u svrhe ismevanja postojećeg nivoa jednakosti žena u društvu. Mi svakodnevno koristimo reči ženskog roda da označimo ne samo nositeljke određenih funkcija, žene koje vrše određena zanimanja, već je rod i fundamentalna kategorija u našem jeziku", kaže Jelena Lalatović, teoretičarka.
Profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Miloš Kovačević, kaže da je danas začuđujuće da neko želi da propiše šta narod može i kako treba da govori, posebno javni mediji, jer jezik kako kaže živi unutar naroda.
"Vi znate da je u 18, veku učiteljica bila žena učitelja, da smo do pre 50 godina ministarku vezali za Nušićevu ženu ministra, a ne ženu koja radi ministarske poslove, a vidite danas nema nikakvih problema ni sa poslanicom, ni sa ministarkom ni sa učiteljicom ni sa profesorkom. Drugim rečima rečeno vrlo lako se jezik prilagođava zahtevima vremena", kaže Kovačević.
Ako je jezik živa materija koja se menja, kako kaže struka, lingvisti i filolozi, zašto danas u srpskom jeziku možemo da kažemo čistačica, ali ne i advokatica, dvorkinja, ali ne i borkinja, ili nadničarka a ne možemo fizičarka?
"Pa moglo bi biti ako se prihvati, ali ne može da se nameće. Niko ne kaže da ne bi moglo biti. Ako je danas u opštoj upotrebi pilot i za jedno i za drugo, a posle 20 ili 50 godina prevlada pilotkinja budite sigurni da će to jezik registrovati. Ali je sigurno da ako neko nametne da bude pilotkinja, da će to vrlo teško proći jer je to silovanjejezika", navodi Kovačević.
"Paralela može da se povuče i sa internet i komunikacionom tehnologijom, pa smo sve te reči naučili i one nam dolaze prirodno na isti način kao što imamo nastavnice i profesorke, sada kada žene osvajaju sve moguće profesije sasvim je u redu da imamo i pilotkinje i vojnikinje", ističe Jelena Lalatović.
Jezik se uvek brže razvija od norme, saglasni su sagovornici, kao i da je standardizacija jezika uvek pitanje jezičke politike i dogovora.
A dok se dogovor čeka, moglo bi da prođe i više desetina godina da bi ove žene vojnici po standarnom srpskom jeziku mogle biti vojnikinje.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
