Izvor: Magyar Szó, 04.Dec.2014, 16:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pojačavanje desnice je realna alternativa
Nakon najnovijih dešavanja na političkoj sceni Srbije, sve su prilike da desničarske organizacije, koje nisu prešle cenzus na poslendjim izborima, jačaju. Ili bar tako mnogi misle. Prve ekstremističke izjave nakon povratka Vojislava Šešelja nisu uzbrkale samo duhove u Srbiji, nego su izazvale prvo regionalne, a potom i međunarodne reakcije. Sa druge strane, mora se primetiti da se promene ne dešavaju samo kod radikala, nego i kod drugih desničarskih stranaka. Analitičar Đorđe Vukadinović, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << glavni urednik lista „Nova srpska politička misao” kaže za „Mađar so” da je u Srbiji sve u krizi, pa tako i političke stranke. „Kategorizacija stranaka u Srbiji je inače težak posao, nije lako deklarisati ko je levica, a ko desnica. Uzmimo na primer Srpsku napredni stranku ili Socijalističku partiju Srbije; radi se o strankama koje nemaju nikakvu ideologiju, samo se trude da dođu na vlast i da se tamo održe. Većina političkih aktera se vodi samo svojim interesima, u svetlu ovih interesa određuje ideale, i u svetlu ovih interesa ih i menja, ukoliko je to potrebno. Ova konfuzija je jača i od krize, koja inače zaista postoji”, kaže Vukadinović.
„Ako uslovno prihvatimo postojanje kategorija levice i desnice, onda se od centra udesno sigurno nalazi Demokratska stranka Srbije, Srpska radikalna stranka, Dveri i niz manjih političkih stranaka i organizacija. Ako uzmemo u obzir da je i SNS derivat radikala, onda bi se na ovu stranu mogla staviti i SNS, čija se ideologija međutim radikalno priomenila. Zapravo nije se promenila ideologija stranke, nego ideologija njenog lidera Aleksandra Vučića”, objašnjava analitičar.
Na primedbu da su povratak Šešelja i pomeranje unutar DSS-a uticali na popularnost desničarskih stranaka, a time i na poziciju desnice uopšte, Vukadinović odgovara da je povratak Šešelja sigurno uticao kao adrenalin na stranku koja je bila u stanju kliničke smrti. „Možemo priznati da je svoju stranku povratio iz stanja kliničke smrti čak i ako je svojim prvim izjavama sprečio da ovaj povratak bude toliki koliki je mogao biti. Naime njegove ekstremističke reči su mnoge, koji su bili pod uticajem njegovog dvanaestogodišnjeg robijanja, ohladile veoma brzo. Iz Haga se Šešelj vratio kao osoba koja nije osuđena, ali koja je ozbiljno bolesna. To je bio veliki politički kapital, koji je on uspeo veoma brzo razbiti. Naravno, ne mogu tvrditi da neće biti ničega od njegovog ponovnog uzdizanja, ali mogu tvrditi da ta popularnost neće biti tolika kolika je mogla biti. Neće biti takvog proboja kakvom se nadao i od kojeg su eventualno strepeli njegovi bivši saborci. Promene na čelu DSS-a su možda bile riskantne, ali su se pozitivno odrazile na javnost. Sanda Rašković-Ivić je novo, a pored toga i žensko, lice u srpskoj politici, koja kao povetarac provejava redove demokrata, koji se čine pomalo umorno. Ne trebamo zaboraviti ni na Dveri, koje imaju, ako ne veliki, ali ipak stabilan birački potencijal. Može se zaključiti da se trenutna politička klima pozitivno odražava na desničarske stranke, čija snaga konstantno raste, ali možda ne u meri u kojoj bi ove stranke to želele”, napominje analitičar.
Vukadinović istovremeno upozorava da odnosi među strankama desnice nisu baš najbolji. Zbog toga i zbog pritiska vladajuće stranke, naročito zbog pritiska njenog lidera, čiji je cilj podizanja tenzije među strankama desnice, se teško može očekivati da desničarske partije u bliskoj budućnosti nastupe zajednički i da tako ugroze postojeći režim.
