Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Avg.2015, 10:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 25 - neolitske bebe i evropske milijarde

Kada je istraživanje tima predvođenog Sofijom Stefanović zvanično uvršteno među najznačajnije naučno-istraživačke projekte u Evropi, bila je to jedna od retkih vesti iz oblasti nauke koja je privukla priličnu pažnju medija.

Praktično nije bilo medijske kuće kojoj je promaklo da su ovi antropolozi, arheolozi i bioarheolozi od Evropskog istraživačkog saveta dobili neverovatnih 1.7 miliona evra za svoje istraživanje o prilično "egzotičnoj" temi - naglom povećanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << broja ljudi u periodu neolita.

S druge strane, međutim, pažnju javnosti retko kad privlače vesti o bedi u kojoj žive neki naši naučnici, izuzetno lošim uslovima u kojima rade, pa i najavama da će naučni instituti morati da pribegnu radikalnim otpuštanjima svojih stručnjaka.

Naravno, pošto je ovih neslavnih primera daleko više od onih koji nam služe na čast, ne čudi rezultat nedavnog istraživanja po kojem više od 80 odsto ispitanika - mladih naučnika i doktoranata, smatra da nema odgovarajuću perspektivu u Srbiji, da čak 30 odsto njih planira da napusti zemlju, a da je svega 5 odsto sigurno da neće otići u inostranstvo. Zanimljivo je pritom da ispitanici kao primarni razlog ne navode materijalnu situaciju, nego "poremećen sistem vrednosti".

Sve ovo direktno se tiče pregovaračkog poglavlja 25, koje se bavi naukom i istraživanjem.

Iako ovde - kao i u slučaju nekih drugih poglavlja - nema direktnog preuzimanja evropske regulative, cilj pregovora i procesa koji ih prati jeste da se u Srbiji razvije sistem koji će omogućiti dalji naučno-istraživački razvoj, poboljšanje opšte obrazovanosti u društvu, podsticanje kvaliteta nauke, inovacije i povezivanje nauke i privrede.

Cilj je takođe da svaka država postepeno uvećava sredstva koja ulaže u nauku i istraživanje, kako bi na kraju to bio iznos od 3 odsto bruto društvenog proizvoda - smatra se da se na taj način podstiče konkurentnost, privredni rast i opšti razvoj. U tom smislu, pred Srbijom je zaista dug put, pošto se ovde za nauku trenutno izdvaja deset puta manje od željenog evropskog proseka: svega 0.3 odsto BDP-a.

Ono što Evropska unija nudi kao svojevrsnu pomoć nikako nije za zanemarivanje. Ako Srbija postane deo Unije, ovdašnjim naučnicima biće omogućen nesmetan rad i mobilnosti širom kontinenta, gde će moći da koriste nove tehnologije i savremene laboratorije, kao i da lakše popularišu svoj rad.

Na tom planu, Srbija je - kao država kandidat za članstvo - već napravila prve korake. Još 2006. godine dobila je mogućnost da aplicira za evropske fondove namenjene nauci i istraživanju, što je mnogim naučnicima pomoglo da dobiju finansijsku pomoć za svoje projekte, kao i pristup različitim bazama podataka i istraživačkoj infrastrukturi.

Novi program EU za istraživanje i inovacije Horizont 2020, odnosi se na period od 2014. do 2020. i podrazumeva jedinstven skup pravila za sve projekte - nešto kao objedinjeno "tržište" svih naučnih istraživanja u Evropi. Srbija je prošle godine pristupila i ovom programu, pa su našim stručnjacima, institutima, kao i malim i srednjim preduzećima, dostupni prilično bogati fondovi - u pitanju je približno 80 milijardi evra, namenjenih pre svega pionirskim idejama koje otvaraju nova polja i podrazumevaju inovativne naučne pristupe.

Trebalo bi, dakle, da bude projekata i pametno osmišljenih istraživanja: novac je tu. Problem je, međutim, što su svemu tome moramo da budemo malo brži, jer nam naučnici i stručnjaci opet ubrzano odlaze.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija na listi zemalja s najvećim "odlivom mozgova" zauzima četvrto mesto, a ako se tim tempom nastavi,  ovde jednostavno neće biti nikoga sposobnog da projekte i istraživanja sprovede u delo, odnosno nikog dovoljno stručnog da "potroši" evropske novce.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...