Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Avg.2015, 10:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 13 - čorba, al' bez ribe

Prava je sreća što Srbija nema more. Znajući kako ovde stvari funkcionišu, čak bi i to more nekako postalo problem. Država, uostalom, ne zna ni šta će sa rekama, rečicama i kanalima koje ima: u proleće se izlivaju, u leto se ne koriste kako treba, zagađene su i zapuštene, a odnedavno predstavljaju i prava groblja ribe i školjki.

U poslednjih nekoliko dana, recimo, zabeležen je masovni pomor ribe kod Arilja, u mestu Donja Kravarica, procena je da je uništeno 15 hiljada >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jedinki raznih vrsta ribe.

Tome su prethodila još četiri manja pomora ribe u Nišavskom okrugu, gde nisu nađeni tragovi otrova, ali su nadležni apelovali na građane da ne peru svoje cisterne u blizini rečnih tokova, niti da na drugi način zagađuju reke, posebno u vreme niskog vodostaja.

No, ribe nisu bile jedine žrtve. U sedmici u kojoj su se na političkom i svim drugim planovima događale veoma važne stvari, skoro je neprimetno prošla vest o čak tri tone uginulih školjki u Bovanskom jezeru - iako su školjke bukvalno prekrivale površinu jezera, a ribočuvari ni za četiri dana nisu uspeli da ih očiste. Retko ko je u Srbiji uopšte znao šta se dešava, a kamoli da se zbog toga nešto posebno potresao.

Sve to, međutim, verovatno nije kompletna priča o zagađenju naših reka i jezera, odnosno živog sveta koji ih nastanjuje. Dovoljan dokaz za tu tezu jeste čuvena priča o "crvenoj vodi u Dunavu" kod Novog Sada i koja je pažnju privlačila svega nekoliko dana, da bi potom otišla u zaborav.

Zagađenjem životne sredine se na različite načine bavi više pregovaračkih poglavlja u okviru pregovora sa EU i o tome je na ovom mestu već bilo reči, ali jedno pregovaračko poglavlje koje zadire u tu oblast za Srbiju je prilično periferno. Upravo zato što, eto - nemamo more.

Da Srbija ima more i da joj se s ribom, školjkama i morskom vodom događa sve ovo što joj se događa u rekama, teško da bi ikada zatvorila poglavlje 13 u pregovorima s Evropskom unijom, jer se ono bavi baš ribarstvom i svim aspektima te privredne grane. Na prvi pogled zvuči čudno što je ovome posvećeno čitavo jedno poglavlje, ali ne bi trebalo gubiti iz vida da mnogo država EU izlazi na more i da je, samim tim, ribarstvo tamo veoma važno.

Činjenica da Srbija nema izlaz na more, ipak ne znači da će u slučaju ovog poglavlja biti nekih izuzetaka. Naprotiv, pošto ipak imamo reke i u njima ribu, i ovde će pregovori ići regularnim tokom, a podrazumevaće pitanja iskorišćavanja i upravljanja ribljim bogatstvom, pitanje uređenja tržišta ribljim proizvodima, pitanje nadzora i kontrole i slično.

Konkretna korist za Srbiju trebalo bi da bude usvajanje pravne regulative koja će omogućiti efikasnu kontrolu nelegalnog, neprijavljenog i neregulisanog ribolova, uspostavljanje pravnog osnova za izdavanje sertifikata o ulovu, kao i podsticaj za unapređenje i očuvanje ribnjaka.

U međuvremenu, dok ta evropska realnost ne stigne do Srbije, red bi bio da se očuva makar deo onoga što imamo, ako već nismo sposobni da sačuvamo sve. Jer, zaista je neverovatno da se u zemlji u kojoj komšije zaviruju jedni drugima u lonac, dogodi da neko otruje reke, ubaci životinjsku krv u Dunav ili pronađe način da, naočigled svima, pobije tri tone školjki.

Osim toga, zaista je neverovatno da se u silnim državnim institucijama i organima lokalne uprave niko zbog toga mnogo ne sekira. Da, rade inspekcije. Da, izdaju se saopštenja. Ali, šta je konkretno urađeno povodom svih ovih slučajeva, osim što su nadležni pokupili usmrdele ostatke rečnog živog sveta? Da li je neko možda robijao zato što je zagadio reku, pobio ribu ili - da malo skrenemo s ove teme - potrovao pčele?

Nisu ovde toliko važni Evropa i njena pravna regulativa. Važno je da i pre Evrope i propisa koje će Srbija morati da poštuje, povedemo računa o svom okruženju i svojim postupcima. Ako ništa drugo, trebalo bi da nam je valjda stalo do toga šta jedemo, pijemo, u čemu se kupamo i da li nam nešto zaudara.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...