Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jul.2015, 11:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 11 - spasavanje poljoprivrede?

Iako u zemlji Srbiji inače malo šta štima, poljoprivreda se ističe kao oblast u kojoj nikad mira nema i u kojoj uvek nešto škripi - kao da se baš na pitanju poljoprivrede pokazuju manjkavosti sistema i posledice višedecenijskog propadanja.

Samo tokom ove godine, imali smo tako nekoliko kapitalnih problema. Masovni uvoz svinja iz EU dotukao je domaće uzgajivače, po ko zna koji put pojavio se tradicionalni problem s protivgradnim raketama, a ubedljivo najbizarnija je priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << o ovogodišnjem rodu krastavaca.

Televizijske emisije o selu i poljoprivredi već dugo su emisije o selima koja umiru i poljoprivredi koja kako-tako opstaje samo zahvaljujući maštovitosti i snalažljivosti poljoprivrednika: pre neku nedelju jedan je, recimo, pokazao kako svoju stoku hrani kuvanim jajima, jer mu se to isplati više od prodaje jaja po tržišnoj ceni.

Imajući u vidu sve ove tragične i tragikomične situacije, teško je poverovati da će domaća poljoprivreda ikada ličiti na onu "preko granice". Ipak, pregovaračko poglavlje 11, koje podrazumeva prihvatanje pravnih tekovina EU u oblasti poljoprivrede, ima za cilj baš to: da se zemlje kandidati za članstvo i novije članice upodobe Zajedničkoj poljoprivrednoj politici i da se što je moguće više udalje od onoga sa čim se trenutno suočavaju.

Ideja ove zajedničke politike jeste da se proizvođači i potrošači zaštite od fluktuacije cena, da se obezbedi sigurnost hrane, očuvaju seoska područja i održi vitalnost porodičnih gazdinstava. Ona zbog toga obuhvata niz mera koje se odnose na unutrašnju konkurenciju, carinsku zaštitu i visoku budžetsku podršku proizvođačima.

Dva najvažnija dela Zajedničke poljoprivredne politike jesu uređenje tržišta (direktna podrška plaćanja proizvođačima) i politika ruralnog razvoja. U svrhu direktnih plaćanja proizvođačima na nivou EU godišnje se izdvaja oko 45 milijardi evra, a plaćanja ne zavise od vrste ili intenziteta proizvodnje, već su najčešće uslovljena površinom korišćenog poljoprivrednog zemljišta.

Pored toga, proizvođači koji žele da se kvalifikuju za finansijsku podršku moraju da svoja imanja održavaju na zadovoljavajućem agroekološkom nivou. Pre toga, naravno, neophodno je uspostavljanje institucije koja bi bila nadležna za plaćanje, kao i sistema upravljanja i kontrole - bez toga, džaba bi bilo evropskih fondova.

Prognoza je da bi prihvatanjem odredbi u okviru Poglavlja 11, poljoprivreda profitirala u smislu širenja tržišta, povećanja kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, veće stabilnosti tržišta, efikasnije administracije.  Takođe, to bi doprinelo racionalizaciji i olakšavanju planiranja proizvodnje.

Što se tiče ruralnog razvoja, Zajednička politika predviđa jačanje konkurentnosti poljoprivrede i šumarstva, održivo korišćenje resursa, ali i unapređenje kvaliteta života i širenje ekonomskih aktivnosti u seoskim područjima. U tu svrhu, godišnje se na nivou Unije izdvaja približno 15 milijardi evra, a sredstva se koriste u zavisnosti od prioriteta pojedinačnih država.

Poglavlje 11 jedno je od najobimnijih, ali i najkontroverznijih - posebno zbog odredbi koje se tiču intervencija EU na poljoprivrednom tržištu, o čemu će ovde tek biti reči. Međutim, u situaciji u kojoj se trenutno nalazi srpski proizvođač, ono je možda jedna od poslednjih slamki spasa.

Jer, teško da može gore nego što je kuvanje jaja svinjama i bacanje krastavaca u đubre.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...