Izvor: Blic, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podzemlje Tvrđave utočište beskućnika
Katakombe, tuneli i bunkeri Petrovaradinske tvrđave, gde su u petak ujutru u požaru poginuli Silvana Beriša i njena dva sina Đorđe (7) i Stevica (6), tokom zime inače postanu utočište za beskućnike. Iako se ne zna tačno koliko ljudi tu nalazi sklonište, jer ne postoji služba koja se njima konkretno bavi, veruje se da u lagumima Tvrđave boravi još desetak osoba. Pod Tvrđavom ima i umetnika koji su delove tunela samoinicijativno preuredili u navodne atelje u kojima pojedini i žive.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Beskućnici najčešće koriste bunkere i kazamate na Kameničkom putu, u podnožju Tvrđave. Mada nisu u kontinuitetu tu, po otpadu koji povremeno zateknemo vidi se da je neko tu boravio - kaže Nenad Šeguljev, potpredsenik Asocijacije za fortifikaciju Srbije i istraživač podzemlja Tvrđave. U bunkerima se često mogu pronaći komadi garderobe, improvizovani kreveti i pohabani komadi nameštaja. Nezaštićeni lagumi su često jedino mesto za prenoćište beskućnicima. Iako u Centru za socijalni rad veruju da ih trenutno u gradu ima dvadesetak, tačan broj se pouzdano ne zna. Gradske vlasti su u nekoliko navrata, zajedno sa predstavnicima socijalnih ustanova, pokušale da pronađu ljude koji borave, žive ili spavaju po tunelima Tvrđave, ali te akcije nisu dale rezultate, jer pojedini beskućnici dolaze samo noću da tu prespavaju, a oni koji tu borave danju često pobegnu kada vide nepoznate ljude. To su najčešće starije osobe, izopštene iz društva, neretko skloni alkoholu. U jednom od bunkera na Kameničkom putu do prošle godine je stanovala i Silvana s svojom decom i suprugom.
- Sećam se da sam ih prošle godine viđao oko bunkera uz Kamenički put, odakle su se zatim preselili na gornji deo, iza Akademije likovnih umetnosti - kaže Šeguljev.
Deo Tvrđave u koji se nesrećna porodica preselila je znatno prostraniji od kazamata i bunkera na Kameničkom putu.
- Na tom delu Tvrđave, zvanom „Hornverk", nalaze se tri takozvana ateljea, koji su u neposrednoj blizini tunela u kojem je živela nastradala porodica. Njih niko ne dira, niti ih pita za neku dozvolu - kaže Šeguljev, tvrdeći da se pojedini „umetnici" samo kriju iza ove uloge, dok su u ustvari „osvajanjem" tunela ujedno i rešili svoje stambeno pitanje.
Dete raslo u katakombama
Porodica Zlatka Petera, koji nije imao novca za kiriju u gradu, živela je u kazamatima pod Tvrđevom više od dve godine. Njegova tada trogodišnja ćerkica Ivana nije ni znala za drugačiji dom od memljive, vlažne i mračne katakombe u kojoj je odrastala. Zbog života pod zemljom, bez trunke prirodnog svetla obolela je i od tuberkoloze. Tek nakon što su mediji otkrili ove stanare Tvrđave, Peterovima je dodeljen stan na korišćenje.
Prihvatilište i mobilne ekipe
Gerentološki centar u Novom Sadu otvorio je u Gagarinovoj ulici dnevno prihvatilište za beskućnike, gde korisnici mogu da provedu dan, operu garderobu, istuširaju se i dobiju sendvič. Ovu ustanovu za sada koristi svega desetak beskućnika, ali u Centru nameravaju da uskoro oforme i mobilne ekipe koje bi prikupljale ljude koji nemaju gde da borave tokom dana i dovodile ih u prihvatilište.
