Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2020, 09:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počeo 27. Kopaonik biznis forum

Kopaonik biznis forum zvanično je danas otvoren, a prisutnima se na početku u ime organizatora obratio predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović. Centralna tema ovogodišnjeg 27. po redu foruma je "Industrija 4.0- Izazovi budućnosti", a Vlahović je tom prilikom istakao da su neophodne jasne društvene i političke, nacionalne strategije koje će Srbiju snažno pogurati ka zoni visokog rasta i time iskoristiti šanse koje su teško stečene prethodnih nekoliko godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

"Vreme velikih promena je šansa za male, nedovoljno razvijene zemlje, šanse za skokoviti razvoj, za hvatanje tehnološkog priključka za razvijenim svetskim privredama", poručio je Vlahović.

On je rekao da raduje podatak o rastu izvoza sektora IT usluga po stopi od 30 odsto.

Takođe, inovativno preduzetništvo ima dinamičan razvoj, a po kvalitetu inovativnih rešenja proizvodi koje kreiraju domaći startapovi su na svetskom nivou, istakao je.

"Postoji jasno razumevanje da će transformacija koju donosi industrija 4. 0 obuhvatiti sve društvene I političke institucije", dodao je predsednik Saveza ekonomista Srbije i naveo da je prošle godine ključni stub rasta BDP bila snažna domaća tražnja, investicije i potrošnja, dok je doprinos neto izvoza bio negativan.

On je poručio da u fokusu tekuće ekonomske politike, pored očuvanja makrofiskalne stabilnosti, treba da ostanu investicije.

Vlahović je podsetio da su u prošloj godini ukupne investicije značajno povećane i iznosile su približno 2,3 odsto BDP.

Pored stranih direktnih investicija ovim povećanju od 14, 2 odsto međugodišnje doprinela je realizacija kapitalnih investicija, dodao je on.

Takođe je naglasio da je posle dužeg perioda nivo javnih kapitalnih investicija bio iznad četiri odsto.

Vlahović je dodao i da je pozitivna najava povećanja javnih investicija na šest odsto BDP i više.

"Rast od više od četiri odsto BDP godišnje već drugu godinu uzastopno je veliko postignuće vlade pogotovo ako se današnje stanje uporedi sa 2014. godinom", istakao je on.

Vlahović je, međutim, dodao da bez nastavka opsežnih reformi nije moguće očekivati više stope rasta.

Reformama do stope rasta od sedam odsto

"Srbija je postigla makroekonomsku stabilnost i neophodno je nastaviti sa reformama, tako da Srbija iz zone sa četiri odsto rasta pređe u zonu od šest do sedam odsto", izjavio je Vlahović.

"Imali smo zanimljivo pre podne u kome su ekonomski presek dali guverner NBS i ministar finansija, a što je kasnije potvrdio i šef misije MMF-a za Srbiju o tome da je Srbija postigla makroekonomsku stabilnost da ima fiskalni prostor za eventualnu intervenciju u slučaju negativne konture EU i da je neophodno nastaviti sa reformama", rekao je Vlahović.

Cilj je kaže da Srbija iz zone sa četiri odsto rasta pređe u zonu rasta od šest do sedam odsto.

Kaže i da se na ovom 27. Forumu govori o četvrtoj industrijskoj revoluciji, pametnoj specijalizaciji, obrazovanju, i da je dobro što više nije tema kako smanjiti javne rashode i smanjiti fiskalni deficit.

"To više nije tema i nadam se da ćemo sada govoriti o tome kako reformama doći do visoke stope rasta od sedam odsto", kaže on.

Centralna tema ovogodišnjeg 27. po redu foruma je "Industrija 4.0 - Izazovi budućnosti", a Vlahović je tom prilikom istakao da su neophodne jasne društvene i političke, nacionalne strategije koje će Srbiju snažno pogurati ka zoni visokog rasta i time iskoristiti šanse koje su teško stečene prethodnih nekoliko godina.

"Vreme velikih promena je šansa za male, nedovoljno razvijene zemlje, šanse za skokoviti razvoj, za hvatanje tehnološkog priključka za razvijenim svetskim privredama", poručio je Vlahović.

Vlahović je na otvaranju foruma istakao i da je rast svetske ekonomije nakon usporavanja u 2018. dodatno smanjen u prošloj godini i da se od očetka globalne krize beleži najniži nivo industrijske proizvodnje, da je privredna aktivnost u EU je takođe usporena.

Očekuje se rast sveske ekonomije od oko tri odsto i u 2019. godini, i lagano ubrzanje u 2020. i 2021. godini.

"Analize relevantnih međunarodnih institucija pokazuju da su prisutni snažni rizici u da je neophodno smanjiti trgovinske napetosti, obebediti stimulanse za rast u identifikovati finansijske rizike srednjoročnog rasta", podvukao je Vlahović.

"U grupu rizika treba dodati u najnoviji izazvan koronavirusom koji će svakako imati uticaj na kinesku i svetsku ekonomiju", istakao je Vlahović.

Teško do BDP od 75 mlrd. evra ako ne zaustavimo emigracije

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je izjavio da će Srbija teško dostići do 2025. vrednost BDP-a od oko 75 milijardi evra, ako ne budemo zaustavili emigracije.

Ministar finansija Siniša Mali je ranije danas izjavio na Kopaonik biznis forumu da su projekcije da će do 2025. godine BDP naše zemlje iznositi 73 milijarde evra, dok će u narednoj deceniji čak biti udvostručen.

"Ako gledamo po ovim tendencijama za emigracije, to će biti teško ostvarivo", kazao je Petrović na panelu o makroekonomskim politikama i poručio da se emigracije mogu smanjiti i jačanjem institucija.

Predsednik Fiskalnog saveta navodi da bi za pet godina, ako se ništa ne bi preduzelo po pitanju emigracija, sa sadašnjih jedan odsto radno aktivnog stanovništva koje emigrira, to bilo uvećano na 1,2 ili 1,3 odsto.

"Ako bi pojačali institucije, vladavinu prava, suzbijanje korupcije, ojačali zdravstvo, školstvo i slično, tada bi uspeli za pet godina da smanjimo emigraciju sa jedan odsto na 0,85 do 0,9 odsto. Ako ne bi preduzeli te reforme i ako bi na neki čudesan način dostigli te prosečne plate od 900 evra 2025, mi bi i dalje imali povećanje emigracije koje bi bile nešto preko jedan odsto", naveo je Petrović.

Zato je preporuka da treba raditi dalje na jačanju institucija, jer to podstiče i privredni rast, poručio je Petrović.

Upozorava da su se migracije snažno povećale u 2017. u Centralnoj i Istočnoj Evropi i da su tada bile tri puta veće nego 2000. godine.

Potrebna nova fiskalna pravila za brži i inkluzivniji rast

Šef Kancelarije MMF-a u Srbiji Sebastijan Sosa izjavio je da bi, nakon dostizanja fiskalne stabilnosti, u Srbiji trebalo primeniti novi set fiskalnih pravila i mera za brži i inkluzivniji rast.

Sosa je na Kopaonik biznis forumu ukazao da postoji prostor u budžetu za dodatno smanjenje poreza na zarade, ali i drugih poreza u oblasti radnog prava.

Poručio je i da treba uvesti mere za podsticaje i dalje smanjivati parafiskalne namete.

Sosa je na panelu o markoekonomskim politikama govorio o vezi između fiskalne politike i novog modela rasta.

"Kada pogledamo fiskalne politike prethodnih godina koje su sprovođene kako bi se povratila fiskalna stabilnost i prevazišle neravnoteže, možemo reći da je tu ostvaren uspeh. Sada rast treba da bude brži i inkluzivniji i fiskalna politika to može da podrži na marko i mikro nivou", rekao je šef Kancelarije MMF-a u Srbiji.

Sosa ističe da to podrazumeva uvođenje novog seta fiskalnih pravila i donošenje mera koje bi mogle da stupe na snagu već naredne godine.

Navodi da se fiskalna politika mora posmatrali i sa strane prihoda i rashoda i da zato treba obezbediti podsticaje za povećanje ljudskog kapitala, ali i za inovacije i visoku produktivnost.

"Mere za prihode zahtevaju poreske politike koje moraju da budu ojačane, ali i politike koje se tiču unapređenja rada poreske administracije", rekao je Sosa.

Smatra i da je neophodno unaprediti amortizaciju na investicije, zatim poreske podsticaje za investicije uopšte, kao i podsticaje za poslove više vrednosti.

"Treba dalje smanjivati parafiskalne namete jer bi to povećalo privatni sektor. Imamo tu i mere koje se tiču same poreske administracije, gde postoje dva kanala: da se unapredi efikasnost naplate poreza, zatim da se nastavi rad na unapređenju procesa revizije, pojednostavljivanje procedure za plaćanje poreza", kazao je on.

Sosa ukazuje da taj sistem treba da bude još sigurniji, predvidljiviji i lakši za korišćenje.

Đuričin: Srbiji treba azijski model razvoja države

Srbija mora izaći iz srednjeg nivoa ekonomske razvijenosti, a jedan od načina za to je model koji su primenile pojedine azijske zemlje tako što su razvile sopstvene tehnologije u prioritetnim sektorima, odnosno sektorima koji smanjuju uvoz, a povećavaju izvoz, rečeno je na panelu "Industrija 4.0" u okviru Kopaonik biznis foruma.

Reč je o takozvanom azijskom modelu razvoja države, rekao je predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Dragan Đuričin, navodeći da su zemlje koje su 60-ih godina krenule sa tim modelom danas šampioni industrijske revolucije 4.0.

Srbija je, kaže, imala neke rezultate do 1990. godine, ali je sa sankcijama i geopolitičkom krizom ušla u deindustrijalizaciju.

"Bili smo na pragu treće industrijske revolucije, a onda smo deindustrijalizovani. Posle 2010. godine dolazi do određenih poboljšanja, ali su ona slaba… raste broj zaposlenih u industriji, raste doprinos industrije u formiranju BDP, ali to nije kvantni skok koji je potreban Srbiji, s obzirom na to da naša zemlja ima veliko kašnjenje", rekao je Đuričin.

Srbija čini 20 odsto prosečnog dohotka Evrope, a da bi se razvijala moramo ići stopom rasta većom od pet odsto, rekao je Đuričin i dodao da Srbija mora rasti na sistematičan način, kako bi uhvatila korak sa Evropom.

Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Popović je podsetio da je prošle godine na Kopaonik biznis forumu održan sličan panel o industriji 4.0, a da je to tema celog ovogodišnjeg foruma što, dodao je, pokazuje da je ta tema prošle godine dobro izabrana i da je važna.

On je govorio o tome šta je urađeno u domenu nauke i obrazovanja, kada je u pitanju industrija 4.0, i naveo da je u prethodnih godinu dana osnovan Fond za nauku i donet Zakon o nauci i istraživanjima.

Kako je rekao, u Srbiji je kompletno promenjen model finansiranja nauke.

Dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radivoje Mitrović je rekao da je prva predavanja o značaju industrije 4.0 držao još pre šest-sedam godina.

Naveo je da se o toj temi mora mnogo više i otvorenije razgovarati, jer je industrija 4.0 šansa za sve nas, te dodao da je Mašinski fakultet u prethodnom periodu organizovao 24 panela u Beogradu i širom Srbije na kojima je učestvovalo više od 1.300 ljudi.

Na panelu je, između ostalih, govorio i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Vidosav Majstorović, koji je rekao da u Srbiji postoji 20-ak proizvodnih firmi koje mogu da budu uzorni primer kako realizovati projekat industrije 4.0.

Ćulibrk: Očekujem tehnologiju 5G u Srbiji 2021. godine

Generalni direktor Telekom Srbija Predrag Ćulibrk izjavio je danas na Kopaonik biznis forumu da je 2021. godina vremenski okvir za implementaciju 5G mreže i tehnologije u Srbiji.

Prema njegovim rečima, preduslovi za uvođenje 5G mreže u Srbiji su da država obavi aukciju i dodeli frekventne opsege, navodeći da bi bilo realno da Ministarstvo trgovine, turizma i telekomounikacija i RATEL to obave do kraja godine.

"Ako Ministarstvo i RATEL završe aukciju i mi dobijemo frekventne opsege, verujem da ćemo 2021. imati prve 5G mreže u radu", rekao je Ćulibrk na panelu "Digitalna transformacija: Perspektiva industrije 4.0".

Ističe da tehnologija 5G nije nešto što će se primenjivati godinu ili tri, već da će ta tehnologija obeležiti narednu deceniju.

Ćulibrk dodaje da je jedno od istraživanja, u okviru kojeg je anketirano 2.600 biznis i desižn mejkera u Evropi, Aziji i Americi iz 12 različitih industrija, pokazalo da čak 79 odsto njih smatra da će tehnologija 5G imati veliki uticaj u smislu transformacije industrija u kojima posluju, dok je 57 odsto reklo da će ta transformacija biti revolucionarna.

Primećuje i da se veliki industrijski giganti, poput BMW-a i Mercedesa, uključuju u 5G arenu i dodaje da su formirali odeljenja u kojima istražuju kako ta tehnologija može da se iskoristi u proizvodnji, ali i da podigne iskustvo njihovih klijenata.

Ambasadori: Nova metodologija je jasna, želimo proširenje EU

Ambasadori EU, Austrije, Nemačke i Italije u Srbiji složili su se danas na Kopaonik biznis forumu da je nova metodologija o proširenju EU veoma jasna i da suštinskih promena nema, jer su cilj reforme i vladavina prava.

Ambasadori su na panelu “Zapadni Balkan: Da li se stvarno vraća geopolitika” konstatovali da EU jasno želi da vidi zemlje Zapadnog Balkana u EU, ali da je potrebna i politička volja zemalja kandidata.

Ambasador EU u Srbiji Sem Fabrici kazao je da, iako se menja metodologija proširenja, cilj je ostao isti.

“Nova metodologija treba da ojača proces, da ga učini vidljivijim i predvidljivijim, cilj je ostao isti. Ova nova metodologija je tu, mehanizmi su jasni, sve se i dalje zasniva za reformama, vladavini prava i nadam se da ćemo u martu otvoriti pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom na bazi revidirane metodologije“, rekao je Fabrici.

Prema njegovim rečima, pred nama je dosta izazova, ali EU ostaje otvorena za proširenje.

„Spremni smo da preuzmemo našu odgovornost, kada se radi o liderima, ali sve zemlje moraju da se slože sa priključivanjem. Mi želimo da te zemlje budu usklađene sa našim sistemom vrednosti. Ne znamo šta će biti za 10 godina, ali onaj ko se pridružuje mora da ima vrednosti kao i mi“, zaključio je Fabrici.

Ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib ocenio je da i najbolje metodologije neće funkcionisati ako nema političke volje i dodao da kod nove metodologije postoje razlike u odnosu na prethodnu, ali da je cilj ostao isti.

„Reforme i vladavine prava su suštinske. Slažemo se sa novom metodologijom. Obazrivi smo i optimistični“, rekao je Šib.

Ambasador Italije Karlo Lo Kašo smatra da je ključna poruka da se proces nove metodologije odvija zajedno sa otvaranjem pregovora.

Kako je rekao, on je uveren da će doći do očekivanog rezultata, a to je proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana.

„To je zajednički rad koji podrazumeva napore, trud i rad zemalja kandidata. Moramo zajedno da radimo na istom. Ali bez reformi i za nas će biti teško da vodimo kampanju podrške. Nastavljamo rad sa našim partnerima. Pridruživanje Zapadnog Balkana je geopolitički izbor i na tome radimo“, rekao je Lo Kašo i dodao da je proširenje EU od suštinskog značaja za očuvanje Unije.

Proces proširenja zahteva najveću moguću političku pažnju, izjavio je ambasador Austrije Nikolaus Luteroti i dodao da on zahteva veliki politički angažman.

„Svesni smo i snage zapada i EU, držimo se našeg sistema vrednosti, ne menjamo svoje prioritete“, rekao je Luteroti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...