Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Mar.2017, 17:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počeli "Brankovi dani"

Uručenjem prestižne pesničke nagrade “Pečat varoši sremskokarlovačke” Milošu Kodriću i Ranku Preradoviću, u Sremski Karlovcima počeli su “Prolećni Brankovi dani”, tradicionalna pesnička manifestacija koja slavi stvaralaštvo našeg velikog romantičara Branka Radičevića.

U najstarijoj srpskoj gimnaziji, čuvenoj Karlovačkoj, na dan rođenja Branka Radičevića, po starom kalendaru, svečano je uručena prestižna nagrada ''Pečat varoši sremskokarlovačke'', >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << čime je obeleženo 50 godina postojanja ovog visokog pesničkog priznanja na srpskoj kulturnoj sceni.

Nagradu su ravnopravno primili Ranko Preradović iz Banjaluke i Miloš Kordić iz Beograda.

Diplomu Brankovog kola laureatima uručio je Nenad Grujičić, predsednik Brankovog kola, ističući mladoliku duhovnu lepotu Branka Radičevića, Sremskih Karlovaca, Stražilova i Novog Sada, koja je svoj odraz našla u pesničkom delu dvojice autora koji obeležavaju po 50 godina svoga stvaralaštva, a što je sa poluvekovnim trajanjem ''Pečata varoši sremskokarlovačke'' kulturni kuriozitet prve vrste.

Grujičić je pomenuo i Slavonski Brod, rodni grad Branka Radičevića, iskazujući nadu da će taj grad nadvladati iracionalnu sliku vremena i ponovo podići srušeni spomenik velikom pesniku srpskog i evropskog romantizma, Branku Radičeviću, svome čuvenom sugrađaninu, i vratiti pesnikovo ime školi koja je decenijama postojala u tom gradu.

U Slavonskom Brodu živeo je i Brankov deda Stevan Radičević, a pesnikov otac Todor, radio je kao carinik-tridesetnik na reci Savi, tadašnjoj granici Austrougarske i Turske.

Zahvaljujući na nagradi ''Pečat varoši sremskokarlovačke'', Preradović je rekao da se "ne baš posve vešt igrač, uhvativši se u Brankovo pesničko kolo, oseća vrlo lepo i lagodno, ali i sa svešću - onako kako se oseća mrav u travi, ispod, za njega, gorostasnih stabala".

"U poeziji Branka Radičevića koju sam spoznavao zajedno sa našom narodnom pesmom, ima mnogo čega tačnog, životnog, ali što istovremeno smera put smrti. Odatle sam, uz neka stečena iskustva dosegao smisao ništenja, uzaludnosti svetrajanja, a što je i veliki Radičević iskazao u ukupnom svom, veličanstvenom pesničkom opusu. Jednostavno, a moćno prepevao je bruj života onako kako to do njegove pojave nije uradio niko u srpskom pesništvu", rekao je Preradović.

Kordić je, primajući nagradu, rekao da danas po Fruškoj gori traži i nalazi lepotu svoje Šamarice pa je tu, do dunavskih strana Fruške gore, smestio radnju svog prvog i jedinog romana, objavljenog 2014. godine.

"Pisanog Brankovim tragom obilazeći ovu njegovu, s mojom Šamaricom u sebi Frušku goru. Pa je moja Rajska Varoš možda i u Sremskim Karlovcima, u Irigu, Sremskoj Kamenici, Novom Sadu... Jer meni je od prvog susreta Dunav bio more, a Karlovci - lepota smeštena između fruškogorske i dunavske obale nepresušnog Panonskog mora: mora šuma, vinograda, voćnjaka, žita", dodao je on.

Kordić je kazao i da voli Branka "zbog prirode, zbog lista na drvetu, zbog ljubavi, zbog istorije".

"Volimo ga zbog naših budućih za koje moramo da sačuvamo i nepresušnu lepotu njegovog i svog srpskog jezika", primetio je laureat.

U programu svečanog otvaranja ''Prolećnih Brankovih dana 2017'', uz duge aplauze mahom mlade publike, učestvovali su pesnici: Ranko Čolaković, Ivan Lalović, Rastko Lončar i Jelena Stajić.

Operska pevačica Aleksandra Pletikosić, u pratnji pijaniste Stefana Jančića, otpevala Zmajevu pesmu ''Po polju je kiša pala'', sa asocijacijom na veliku bratsku ljubav Zmaja prema Branku, i činjenicu da je Jovan Jovanović Zmaj napisao čuvenu pesmu ''Brankova želju'' prilikom prenosa zemnih ostataka Branka Radičevića 1883. godine iz Beča na Stražilovo.

Dramski umetnici Nikolina Spasić i Milan Novaković nadahnuto su govorili antologijske Brankove pesme ''Ukor'' i ''Nikad nije vito tvoje telo'', a mlada etno-pevačica Katarina Popović izvela je čuvenu srpsku pesmu sa Kosmet, ''Udade se, jagodo''.

Hor Karlovačke gimnzije, pod dirigentskom palicom Rastka Pavlova, izveo je ''Himnu Karlovačkih đaka'' i jednu rukovet Mokranjca, dok su talentovane učenice-pesnikinje Karlovačke gimnazije, Anastasja Bijelić i Franciska Bos, govorile svoje pesme u čast Brankovog 193. rođendana.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...