Izvor: Blic, 11.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Piše, peva, igra moderne plesove...
Neko je napisao o poeziji Palančanke Bojane Ristić, najmlađe pobednice pribojskih Limskih večeri, jednog od najstarijih festivala poezije, da je jednu dobru pesmu lako napisati, ali pesnik se postaje tada kada se stvori čitav svet originalnih slika i metafora. Prva nagrada bila je štampanje prve zbirke pesama „Jednom u vremenu". Za „Blic nedelje" govori maturantkinja gimnazije, samopouzdana, intelektualno zrela, neko ko zna šta hoće – „jednom želeću manje, kad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jednom budu padali zlatnici".
– U osnovnoj školi bavila sam se pomalo pisanjem, ali nakon pohađanja škole za mlade literarne talente u Beogradu, počela sam da pronalazim sebe u tome. Od drugog razreda srednje škole polaznik sam Istraživačke stanice Petnica gde pohađam seminar lingvistike. Takođe se dugo bavim plesom u bačkopalanačkom klubu „Skaj steps". Imala sam sreću da pevam u horu osnovne škole, a sada pevam u devojačkom horu gimnazije i u horu KUD-a „Kosta Abrašević". Takođe sam vokal u bendu „Ignis", u kome se bavim malo tvrđim zvukom. Trenutno ne mogu da zamislim sebe bez neke od ovih aktivnosti. Ljudi se često iznenađuju i pitaju me kako sve postižem, ali ja zaista uživam! Sa „Abraševićem" sam putovala u Makedoniju, Slovačku, Francusku, sa gimnazijskim horom Beč, sa plesnim klubom u Italiju i Tursku, i to su zaista bila lepa putovanja. Uostalom, volim scenu i nastupe – priča Bojana.
Ipak, šta je tvoj pravi izraz, ples, pevanje ili lirika?
– Odlično se osećam sa svim tim i ništa ne bih isključila iz svog života. Sada je tako, sve zajedno što radim je moj izraz. Možda će jednog dana biti nešto drugo, nauka, književnost"
Misliš li da je poezija nešto važno za svet i da može da preživi i ovo doba?
– Dok god ima pojedinaca koji čitaju ili pišu pesme, poezija će živeti. Ako bi neko mogao da na neko dugme isključi poeziju, to bi bilo kao da ugasiš muziku. Ne, tu vrstu lepote ništa ne može da zameni.
Ima li nešto što brine tebe, tvoju generaciju?
Teško je to reći, pogotovo što ja nisam reprezentativan uzorak. Mislim da nas neki globalni procesi ne uzbuđuju, ko će još da razbija glavu zbog ozonskog omotača i zagrevanja planete. Ali svi imamo male intimne brige koje imaju prioritet. Možda bi društvo moglo da se otvori više za nas, da sve bude dostupnije mladim ljudima.
Koliko se tvoja generacija istinski suočava s ovim vremenom?
Mislim da mladi osećaju da žive teže bez svoje krivice, ali nas to ne opterećuje, jer mi nemamo pouzdan uvid u standard naših vršnjaka na Zapadu ili Istoku. U mladosti se najviše registruju pozitivne i smešne stvari. Ako te profesor kazni ili dobiješ keca, svako iz toga izvuče ono što je sporedno i smešno. A možda je to baš glavno, što da ne.
Uzori, idoli?
Postoje časni ljudi koje cenim zbog stava, neke zbog onoga što dobro rade u nauci, umetnosti, sportu, ali u smislu idola" Nemam idola, ja radim sve po svom nahođenju.
.jpg)
