Izvor: Blic, 18.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pekarama preti katanac
U narednim nedeljama najveći broj vojvođanskih pekara će zbog neposedovanja „hasap" sertifikata (HACCP – standard za zdravstvenu ispravnost hrane) za proizvode sa sastojcima životinjskog porekla morati da stavi katanac na vrata. Svako ko proizvodi hranu koja sadrži proizvode od životinja, kao što su meso i mleko, prema Zakonu o veterini mora da ima sertifikat „hasap".
Od oko 300 pekara na području Novog Sada ovaj evropski standard uvele su samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dve . Razlog je, kako tvrde ovdašnji pekari, što za ovu investiciju, „tešku" više hiljada evra , male pekarske radnje nemaju para, pa će kako stvari stoje, proći gore od mađarskih pekara. U susednoj državi je po usvajanju ovog evropskog standarda zatvoreno više od dve hiljade pekara.
Da bi se „hasap" primenio, navode u Uniji vojvođanskih pekara, konsultantske kuće za svoje usluge naplaćuju do 5.000 evra, ali je ceh na kraju mnogo veći. Ova papirologija je zapravo priprema za primenu standarda, a da bi se sistem uveo i počeo da funkcioniše, najčešće je potrebno napraviti sasvim nove objekte ili izmeniti postojeće, kupiti nove mašine, navode u Uniji.
– U srednjem Banat nijedan mali pekar nije uveo „hasap", niti ga može primeniti u ovako teškim uslovima. Radnje ionako zatvaramo, desetak njih je za kratko vreme već ugašeno. Da bi pekara koja ima deset do 15 radnika pozitivno poslovala , mora da napravi promet od milion i po dinara, a to ne polazi za rukom ni onima koji važe za uspešne. Zato ako nam država ne izađe u susret i produži rokove ili obezbedi povoljnije kredite, niko neće moći da obezbedi ovaj novi standard. Zatvorićemo radnje, pa će ljudi ići na biro za zapošljavanje, a domaćice će morati da mese – navodi Zoltan Fodor, predsednik Udruženja privatnih pekara iz Zrenjanina.
Iz razgovora sa novosadskim pekarom Mirkom Petrovim može se zaključiti da među pekarima postoji dosta nedoumica. Za početak, da li je „hasap" obavezan samo za velike pekarske lance i pekare koje snabdevaju velike trgovačke objekte, ili za sve.
Petrov se pita zašto se hajka diže samo na njih kada se zna da većina mesara, malih proizvođača mleka i mlečnih proizvoda takođe nije uvela „hasap", a od njih nabavljaju sirovine, i „kako da ovaj posao obave na vreme kad procedura traje osam do 18 meseci".
U međuvremenu, sertifikacione kuće u Srbiji navode da čak 90 odsto srpskih preduzetnika koji proizvode i prodaju hranu nije upoznato s ovim pravilima iako od ove godine neće moći da posluju na domaćem, a kamoli stranom tržištu.
„Hasap" podrazumeva analizu opasnosti na kritičnim kontrolnim tačkama u proizvodnji hrane, a sagledavaju se biološki, hemijski i fizički rizici od ulaznih sirovina, proizvodnje i distribucije do trpeze, odnosno krajnjeg potrošača. Katanac, prema tome, na preti samo pekarama već mesarama, mlekarama, živinarnicima"
Neposedovanje „hasapa" dovodi u pitanje i plan Srbije da se ostvari ovogodišnji izvoz hrane u vrednosti od tri milijarde dolara.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu odobrio je samo početkom decembra devet miliona dinara podsticajnih sredstava za sufinansiranje uvođenja ovog sertifikata. Sredstva su dodeljena 41 privredniku, najviše klaničarima, mlekarama, proizvođačima stočne hrane i testenina.
Šta je „hasap"
Ovaj sistem je prihvaćen sedamdesetih godina i od tada je od Svetske zdravstvene organizacije međunarodno priznat kao najefikasnije sredstvo u kontroli bolesti izazvanih hranom . On je danas postao uslov i legitimacija za međunarodnu trgovinu hranom, a u najvećem broju evropskih zemalja zakonski je obavezan.
Dosadašnja kontrola
Model po kojem je dosad kontrolisana hrana imao je niz nedostataka. Ispitivan je samo krajnji proizvod. Za razliku od ove prakse, prema Zakonu o veterini, koji se odnosi na svako „pravno lice i preduzetnika koji obavlja proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, hrane za životinje"", pratiće se i kontrolisati proizvodnja od njive do trpeze, a upravo to omogućava „hasap" sistem.
