Izvor: Blic, 12.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pasaži postali ruglo grada
Od čuvara autentičnog duha starog Novog Sada pasaži u centru grada najpre su postali idealno rešenje za zbrinjavanje sirotinje, a od devedesetih neretko bezlični prolazi u kojima se može pazariti. Skriveni iza raskošnih fasada Dunavske i Zmaj Jovine ulice, ali i od očiju javnosti, zbog nezainteresovanosti nadležnih prepušteni su volji i mogućnostima stanara i vlasnika lokala.
Pasaže su u međuvremenu otkrili i investitori, a najviše sporenja izazvala je gradnja tržnog centra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „Lupus" u istoimenom pasažu u Zmaj Jovinoj ulici. Stručnjaci tvrde da je sporan gabarit objekta, ali i da je sadržaj mogao biti mnogo bogatiji. Kao uspelo rešenje navodi se uređenje pasaža u Dunavskoj 6 prema Ulici Ilije Ognjanovića jer su trgovinske radnje uklopljene u autentični ambijent. Kao promašaj ističe se pasaž preko puta koji povezuje Dunavsku ulicu i Riblju pijacu i potpuno odudara od graditeljskog nasleđa.
- U pomenutim pasažima je sređivano samo prizemlje i to nasumice, zbog čega su neki postali pravo ruglo. Retki su slučajevi da je sačuvana autentičnost i tada isključivo govorimo o pasažima koji se ne mogu iskoristiti u komercijalne svrhe. Ne treba, međutim, zanemariti mogućnost da pasaži mogu postati i svojevrsni simbol grada jer je Novi Sad ipak mali i kad ne bi bilo te vrste komunikacija, sve bi brzo postalo dosadno - kaže za „Blic" Vladimir Mitrović, istoričar umetnosti i urednik časopisa za arhitekturu i urbanizam „Dans".
U Zavodu za zaštitu spomenika kulture kažu da bi inicijativa da se centar grada kao celina stavi pod zaštitu države trebalo da promeni loše stanje u kojima se nalaze pasaži.
- Urađeni su elaborati koji regulišu izgled fasada, pasaža i natpisa i predati su gradskom arhitekti. To su izuzetno obimni materijali, a između ostalog je predviđeno ujednačavanje izgleda pasaža. Primena, međutim, zavisi od nadležnih gradskih službi - kaže Milan Paroški, portparol Zavoda.
Vladimir Mitrović ističe da se to moglo i ranije, ali da nije bilo dobre volje.
- Činjenica je da Zavod nije dovoljno edukovao ljude, prevashodno investitore. S njima je trebalo razgovarati i ubediti ih da dobra arhitektnonska rešenja jesu malo skuplja, ali da na kraju sigurno povećavaju komercijalni efekat - smatra Mitrović.
Prema njegovim rečima, pasaži su nastali od dvorišta kuća, a mnogi su i danas slepi. Do polovine devedesetih tu su naseljavani samo socijalni slučajevi, a tek osamdesetih pokrenuto je pitanje njihove komercijalizacije jer je uočen veliki protok ljudi. Mitrović podseća da je tada Zavod pokušavao da ih afirmiše povremenim organizovanjem izložbi, ali bez većeg uspeha.
