Izvor: Blic, 13.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pasaži kakvih nigde nema
Petrovaradinska tvrđava jeste simbol grada, ali ja radije biram pasaže, kaže pevačica Tanja Banjanin, naš vodič kroz Novi Sad. Njena odluka da predstavi baš centar i njegove ne tako uočljive kutke nije nimalo slučajna i motivisana je, kaže, iz dva razloga.
- Karakteristično za sve ljude koji nisu ovde rođeni je da prvo dođu u centar. Tako sam i ja pre „mnogo godina" i zato su mi Zmaj Jovina i Dunavska omiljene. Drugi razlog što biram prvo centar je i to što je šaren, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lep, veseo i, pre svega, zgodan za šetnju s detetom - kaže Tanja Banjanin.
Ta šetnja se uvek završi u Dunavskom parku, zbog igrališta i jezera sa labudovima, na insistiranje ćerke.
- Sama ga nikad ne bih izabrala, volim dinamičnije šetnje, ali je za nju park idealan. Tamo sam često, kao i većina roditelja - dodaje ona.
Za svoju dušu, radije bira šetnju poznatijim, ali i manje uočljivim dvorištima i prolazima između zgrada.
- Ako pitate bilo koga ko nije odavde, sigurno će potvrditi da su ovakvi pasaži jedinstveni baš za Novi Sad. Nisu svi lepi i sređeni, ali su odlično snabdeveni. Volim da projurim kroz njih, da zbog šopinga ne gubim puno vremena, a oni su mi zgodni jer su nakrcani radnjama, pa mogu vrlo brzo da obavim kupovinu. Uzgred, pravi sam majstor da nađem dobre stvari po niskim cenama - ističe Tanja Banjanin.
Novi Sad važi za lep, uredan i čist grad i mnogo jednostavniji za život od drugih gradova. Pruža puno sadržaja, ali i šansi za uspeh, priča naš vodič, pa mnogi kad dođu odluče i da ostanu. Ona je došla kao srednjoškolka, pa su usledile studije na Pravnom fakultetu, a zvanično se definitivno preselila pre tri godine.
- Išla sam u Karlovačku gimnaziju pre studija. Za mene prelazak u Novi Sad nije bila velika promena. Poznajem ga, a imam i prijatelje još sa studija. Ali, nikad se nisam do kraja uklopila, nisam bila potpuno prihvaćena i to je, čini mi se, karakterističan odnos Novosađana i nas koji dođemo. Nedostaje srdačnosti i spontanosti - ocenjuje poznata pevačica.
Trenutno živi kod picerije „Ćao", ali taj kraj ne može da nazove „svojim".
- Kad ste podstanar, onda nemate svoj kraj, pa mogu da kažem da je ceo Novi Sad moj - priča Tanja Banjanin.
S druge strane, na to ne obraća mnogo pažnju, jer su joj, ipak, bitniji prijatelji. Poput stiliste Mladena Barona, koji već 10 godina brine o njenom izgledu, a povremena kafa u njegovom frizerskom salonu je obaveza. Sa prijateljima je čest gost klubova i kafana i preporučuje ih zbog atmosfere. Dovoljno je, kaže, poznavati konobara, pa da sve postane mnogo prijatnije.
- Ne volim kafanu i klubove same po sebi, već sa društvom. A konobari su vrlo bitni, jer se tako se osećam kao kod kuće. S druge strane, znam da budem vrlo stroga sa njima i to svi primete - kaže kroz smeh.
U gradu nikada nije imala neprijatnosti.
- Moja prednost je i što me često fizički ne prepoznaju, nego tek kad progovorim - priča Tanja Banjanin.
Preko dana najčešće svrati na kafu u „Mediteraneo".
- Biram mesta koja su blizu mom radnom mestu, da mogu da skoknem na brzinu. Zbog toga sam u poslednje vreme kafiće u centru baš „razradila" - dodaje ona.
A radno mesto je u Banovini, gde je uspešnu karijeru pevačice upotpunila anga-žmanom za mlade, kao pomoćnik pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Modesta Dulića. Mladi su, uglavnom, i napravili u gradu atmosferu kojom se treba ponositi.
- Prvi put sam se osetila Novosađankom ovog leta, zbog svega što se dešavalo u gradu. Neverovatno sam ponosna na „Egzit", Filmski festival Srbije, na naše košarkaše.... A sve to je uspelo ove godine u Novom Sadu, koji definitivno postaje urbana tačka na mapi Srbije - zaključuje Tanja Banjanin.
Temperamentne Vojvođanke
- Malo mi je previše i trube i tamburice i zato biram velike koncerte, bilo u zemlji ili u okruženju. Nervira me preterivanje sa tamburicama, jer nas svi doživaljavaju kao usporene. A, mi smo suprotni. Naročito žene. Vojvođanke baš važe za temperamentne: Ceca Slavković, Ksenija Mijatović, Jelena Bačić-Alimpić, kad se malo bolje pogleda, potpuno ruše te predrasude - ocenjuje Tanja Banjanin.
Ne voli Štrand
Tanja Banjanin kaže da za razliku od „original Novosađana" ne luduje za Dunavom, ni za Štrandom, jer je „podseća na Budvu".
- Štrand je stvar navike, tu su ljudi odrasli i zavoleli ga takav kakav je. Ja sam tisko dete, volim pitomu Tisu, a Dunav je sve obrnuto od toga. Volim mir, a toga na Štrandu nema - ističe ona.
